Свјетски дан борбе против хипертензије
Свјетски дан борбе против хипертензије, тј. повишеног крвног притиска обиљежава се 17. маја широм свијета са циљем подизања свијести о значају превенције, редовне контроле и благовременог лијечења. Број обољелих од хипертензије се из године у годину повећава. Скоро 50% одрасле популације има хипертензију, а само 50% од обољелих знају да је имају.
Често се каже да је човјек стар онолико колико су му стари крвни судови. Нездрав начин живота, неправилна исхрана, физичка неактивност, гојазност, генетска предиспозиција, пушење као и стрес, узрок су повишеног крвног притиска.
Повишен крвни притисак је врло често болест која протиче са врло мало симптома, или су они чак и одсутни. Пацијенти са повишеним крвним притиском могу имати разнолике симптоме, зависно од тога да ли је још неки систем органа нападнут и оштећен дугогодишњом хипертензијом. Органи који највише трпе и страдају у хипертензији су: срце, очи, бубрези и крвни судови. Хипертензија је врло важан фактор кардиоваскуларног ризика и болесници који имају хипертензију оболијевају од коронарне болести десетак година раније од својих вршњака који је немају.
Симптоми које најчешће имају болесници са повишеним притиском су зујање у ушима, нестабилност при ходу, бол у грудима, недостатак ваздуха, осећај убрзаног или неправилног рада срца…
Свјетска здравствена организација процјењује да је неправилна исхрана одговорна за око 50%, физичка неактивност за око 20% и гојазност за око 30% свих хипертензија.
Дијагноза хипертензије се поставља релативно лако. Веома је важно мјерење крвног притиска у кућним условима јер је доказано да пацијенти имају виши крвни притисак код љекара него код куће.
Начин живота и навике утичу на висину крвног притиска, тако да је могуће спријечити повишени притисак као што је могуће провоцирати настанак. Важно је што прије открити обољење и тиме спречити или успорити настанак компликација. Повишени крвни притисак треба правилним лијечењем довести до нормалних вриједности, и то одржавати. Вриједности крвног притиска треба снижавати испод 140/90 mmHg. Од немедикаментозних мјера најважније је да се коригује тјелесна тежина адекватном дијетом и да се смањи унос соли испод 3g на дан. У лијечењу хипертнзије користи се и више различитих група лијекова. Успјешно лијечење подразумијева пуну сарадњу особе која ће у корист лијечења примјењивати одређени режим живота и искључити познате ризике.