Вађење зуба и могуће компликације

Вађење зуба (екстракција) је скуп поступака са циљем да се, уз примјену одговарајуће силе, зуб одвоји од зубне чашице (алвеоле) и уклони из ње. Међу пацијентима вађење зуба представља стоматолошки захват који изазива највише страха. Међутим, стоматолози ће дати све од себе да избјегну вађење зуба, што понекад ипак неће бити могуће.

 

 

Када је потребно вадити зуб?

• зуби са врло оштећеним потпорним апаратом, тј. веома климави зуби;
• зуби са великим оштећењем круне;
• заостали корјенови зуба;
• зуби са несигурном прогнозом;
• зуби са вертикалном фрактуром коријена;
• импактирани, полуимпактирани и малпонирани зуби.

 

Да ли је поступак болан?

Бол приликом вађења зуба зависи о врсти проблема. Међутим, у свим случајевима примјењује се локална анестезија која уклања болове.

Након вађења зуба у устима остаје рана која зараста као и све ране на другим дијеловима тијела. По престанку крварења врло је важно постићи хемостазу, односно формирати угрушак око којег се формира нова кост и на тај начин омогућава зарастање ране без компликација.

У прва два-три дана ствара се прво гранулационо ткиво, површина коагулума постаје бјеличаста, прекривена је дебелим слојем фибрина који идеално штити рану. Овакав изглед коагулума често забрињава пацијента и наводи га да се јави стоматологу са стрепњом да се рана загнојила.

Алвеола се испуњава коштаним ткивом обично 4 до 6 мјесеци послије вађења зуба.

 

Упуства након вађења зуба

• стерилну газу која је постављена преко ране извадити 15 минута након вађења зуба;
• избјегавати исхрану док траје анестезија;
• препоручује се конзумирање лагане, хладне, незачињене хране бар 2-3 сата након вађења зуба;
• рану не треба испирати чајевима нити дезинфицијентним препаратима;
• у постекстракционом периоду по потреби може се користити аналгетик који не садржи ацетилсалицилну киселину;
• у предјелу извађеног зуба на вањској страни образа држати хладан облог;
• у случају да се јави крварење из ране потребно је преко ране ставити парче чисте газе и обратити се за помоћ;
• избјегавати претјерану физичку активност 2-3 дана;
• избјегавати пушење 48 сати након вађења зуба;
• уколико је било хируршко вађење, конци се уклањају послије 6-7 дана;
• редовно одржавање оралне хигијене (употреба меке четкице и лагани покрети);
• антибиотици се рутински не примјењују након вађења зуба (уколико постоји индикација, пацијентима се дају упуства – који, колико пута и колико дуго).

 

Могуће компликације

У око 4% свих вађења може се појавити стање које се назива суха алвеола (alveolitis sicca dolorosa).

Суштина овог обољења је поремећај у зарастању ране настале вађењем зуба. Два основна симптома карактеристична за алвеолит су одсуство здравог угрушка и интензивна бол. Најчешће се јавља други или трећи дан након вађења зуба.

У сврху лијечења таквог стања стоматолог ће углавном морати испровоцирати крварење са читаве површине алвеоле у локалној анестезији, а у алвеолу апликовати медикаментно средство које ће смањити или сузбити бол. Обично је то медикамент који се ресорбује (Alvogyl).

• након екстракције могу се исто тако појавити неке врсте инфекције код особа којима је ослабљен имунолошки систем;
• фрактура коријена или зубне круне;
• фрактура вилице;
• повреда максиларног синуса која се може десити приликом вађења било ког бочног зуба у горњој вилици;
• повреда нерва, повреда меких ткива, повреда сусједног зуба;
• алергијска реакција на локални анестетик.

Већина компликација приликом веђења зуба се примјеном мјера предострожности и савјесним професионалним радом могу спријечити, али је неопходно и да се пацијенти дословно придржавају упута добијених од стоматолога.

 

Жељка Радомир, доктор стоматологије