Каријес
Дефиниција
Каријес представља обољење тврдих зубних ткива које напредује прогресивно, са површине ка дубини зуба и доводи до разарања зубног ткива. Сматра се једним од најчешћих обољења данашњице.
Узроци настанка:
За настанак каријеса је одговона читава група фактора које можемо сврстати у опште и локалне. Општи фактори су раса, наслијеђе, животна доб, пол, функција жлијезда са унутрашњим лучењем, исхрана, општа обољења и друго. Локалним факторима се придаје већи значај при настанку и развоју каријеса. У њих убрајамо:
– Кариогене бактерије – посебно издвајамо сој стрептокока – „Streptococcus mutans“, који својим активностима разлаже шећере и учествује у стварању једињења који разарају површински слој зубног ткива, такозвану глеђ, те настаје каријес. Ове бактерије су природни становници пљувачке, али зависно од количине бактерија особе можемо подијелити на оне са ниским ризиком за настанак каријеса (мање од 250.000 бактерија у милилитру пљувачке) и особе са високим ризиком за настанак каријеса (више од 1.000.000 бактерија у милилитру пљувачке).
– Пљувачка – састав, особине, брзина лучења и „PH“ вриједност играју улогу у настанку каријеса. Повећано лучење пљувачке доприноси већем самочишћењу зуба, те се смањује ризик од настанка каријеса. Смањена „PH“ вриједност у пљувачци ствара киселу средину која погодује развоју кариогених бактерија. Садржај кaлцијумових соли у пљувачци поспјешује процес реминерализације (ојачавање зубне глеђи). Присуство флуора у пљувачци је од посебног значаја за здравље зубног ткива. Флуор има антимикробно дејство (уништава бактерије) и поспјешује процес реминерализације тако што се уграђује у кристалну решетку зубне глеђи (заштитни слој глеђи), те ојачава глеђ која је као таква знатно отпорнија на дејство бактерија.
– Облик и распоред зуба – густо збијени зуби неправилног облика отежавају процес самочишћења зуба, те повећавају ризик оболијевања зубног ткива.
– Површина зуба – храпавост зуба и оштећења површине доприносе већем накупљању и таложењу остатака хране и бактерија на површини, те убрзавају процес настанка каријеса.
– Зубни плак – представља мјешавину пљувачке, бактерија и распаднутих ћелија слузокоже уста која се природно накупља и лијепи за површину зуба, а нередовним чишћењем, тј. уклањањем плака ствара се идеална подлога за развој кариогених бактерија.
– Лоша орална хигијена.
Класификација
Према мјесту настанка:
I класа – захвата гризне површине преткутњака и кутњака и непчану страну горњих предњих зуба,
II класа – захвата бочне стране преткутњака и кутњака,
III класа – захвата бочне стране прењих зуба,
IV класа – захвата бочне стране предњих зуба, као и гризне ивице и
V класа – представља оштећења у вратном дијелу свих зуба.
- Према начину ширења:
– подминирајући – каријес се развија у ширину зуба и
– пенетрирајући – каријес продире у дубину зуба.
- Према близини каријеса зубној пулпи:
– површински,
– средњи и
– дубоки.
- Према времену јављања:
– примарни – први пут се јавља на зубу,
– секундарни – јавља се на зубу који је већ збринут испуном и
– рецидивни – јавља се као посљедица непотпуног уклањања каријеса при збрињавању зуба.
Развој
Каријесне лезије у почетној фази развоја најчешће се откривају редовним контролним прегледима код стоматолога. Оног момента када пацијент осјети било какву промјену на зубу или реакцију на неки надражај (топло, хладно, слатко), то је знак да је каријес већ узнапредовао и потребна је обавезна интервенција стоматолога. У зависности од степена узнапредовалости каријеса симптоми могу бити благи, повремени, као реакција на неки надражај до јаких, спонтаних, пулсирајућих болова који могу да се шире и на друге регије главе (ка уху или ка сљепоочници).
Лијечење
Сматра се да каријес у почетној фази настанка може чак да буде заустављен без брушења зуба беспријекорним одржавањем хигијене, локалном примјеном препарата на бази флуора, те некариогеном исхраном. Међутим, када услијед каријеса дође до разарања зубних ткива, приступа се лијечењу каријесних лезија потпуним уклањањем уништеног зубног ткива чишћењем, те, зависно од степена захваћености зубних ткива, примјеном одговарајућих љековитих супстанци у шупљину зуба или дефинитивним затварањем зубне шупљине одговарајућим испуном. Лијечење може бити једносеансно (код мањих кварова) или вишесеансно (код узнапредовалог каријеса).
Превенција
У спречавању настанка каријеса најважнију улогу игра едукација становништва о правилном одржавању оралне хигијене и редовним контролним прегледима код стоматолога (на сваких шест мјесеци). Превенција каријеса почиње у најранијем животном добу, код новорођенчади, обучавањем родитеља о правилном одржавању оралне хигијене код беба. Чишћење безубих виличних наставака, и прије појаве првих зубића, газом натопљеном у прокухалој води након сваког храњења новорођенчета је први корак ка здравој оралној средини дјетета. Ницањем првог млијечног зуба почиње његово чишћење одговарајућом четкицом и водом, а након прве године живота постепеним увођењем и паста за зубе које одговарају узрасту дјетета.
Код одраслих особа одржавање оралне хигијене подразумијева коришћење четкице и пасте за зубе, најмање два пута дневно, ујутро и навече. Ујутро се чишћењу зуба приступа одмах по устајању, прије уноса хране, да би се потпуно уклонио зубни плак који је настао таложењем у току ноћи. Навече се препоручује чишћење зуба након конзумирања било какве хране или пића.
У редовно одржавање хигијене уста и зуба спада и коришћење конца за зубе, као и водица за испирање усне дупље. Такође је препоручљиво смањено уношење хране богате шећерима, као и прерађене хране у виду разних грицкалица (чипс, смоки, штапићи) који су љепљиви и задржавају се на површини зуба, те поспјешују развој бактерија. Поред редовног одржавања оралне хигијене обавезни су контролни прегледи код стоматолога на сваких шест мјесеци.
др Станислава Илишевић, доктор стоматологије
