Главобоље

Главобоља је субјективни осјећај бола у глави. Карактеристике главобоља су:

• понављање у нападима,
• разноликост симптома и знакова,
• разноврсност трајања, тока и јачине напада,
• повезаност са стресним ситуацијама.

По најједноставнијој класификацији главобоље се дијеле на:

• васкуларне (узроковане ненормалним реакцијама церебралних артерија),
• тракционе (које су посљедица органских обољења лобање),
• тензионе (присутне при сталним контракцијама мишића главе, лица и врата),
• идиопатске и кранијалне неуралгије – посљедица необјашњивих узрока).

У свакодневној пракси главобоље се дијеле на:

• мигренске,
• тензионе и
• симптоматске.

 Дијагноза

Дијагноза подразумијева детаљну анамнезу укључујући факторе који преципитирају напад, личну и породичну анамнезу, неуролошки и соматски преглед, локални притисак, тјелесну температуру, осјетљивост синусних тачака, поглавине и врата. Преглед очног љекара је допунски преглед који би требало користити рационално. У случају неуролошких испада ради се CT, MR, EEG и други прегледи.

Васкуларне главобоље или мигрене јављају се послије двадесете године и у 70 % случајева обољелих постоји позитивна породична анамнеза. Преципитирајући фактори су: алкохол, пушење, стрес, гладовање, мириси, лијекови, чоколаде, црно вино, а нарочито менструални период.

Немигренозне васкуларне главобоље могу бити изазване повишеном тјелесном температуром, наглим повишењем крвног притиска, сексуалним односом и друго. Јави се у пријеподневним сатима, појачава се при физичком напору и пулсирајућег је карактера.

Тракционе главобоље су средње јаке и јаке тупе главобоље, најчешће се јављају ујутро и послије спавања. Спадају у најозбиљније главобоље јер су узроковане туморима, цереброваскуларним болестима, апсцесима, менингитисима и другим болестима.

Главобоље код експанзивних интракранијалних лезија су умјерено јаке, а касније постају неподношљиве, праћене повраћањем у млазу, несвјестицом, појачавају се при физичком напору, наглом савијању, а смањују у лежећем положају.

Главобоље код интракранијалних крварења стварају бол који настаје нагло (руптура анеуризме) или постепено (субарахноидално крварење). Ова врста главобоља ствара изузетно јак бол који тјера болесника да држи главу рукама, доминира укоченост врата, ментална и моторна дискоординација.

Тензионе главобоље почињу у раној младости и немају породични карактер. Због ове врсте главобоља пацијенти се најчешће јављају љекару. Називају се и неуротским или психогеним главобољама, а одраз су емоционалне напетости праћени боловима у врату, потиљку, сљепоочницама, непрекидне су, тупе и манифестују се у виду стезања.

 Лијечење

Лијечење се састоји у примјени медикамената и психотерапије. Болесник мора вјеровати љекару, а љекар не смије да минимизира његове тегобе. Лијекови се уводе и искључују постепено.

Основни принципи лијечења:

• утврдити дијагнозу и
• одредити почетну терапију.

Лијечење се састоји у:

• прекидању напада и
• превентиви нових напада.

др Гордана Бојанић, спец. опште медицине