Улцерација поткољенице (ulcus cruris)

Улцерација поткољенице (лат. „ulcus cruris“) је локализована најчешће на кожи доњег дијела поткољенице, глежањској области или на доњој трећини поткољенице. „Ulcus“ на ногама најчешће настаје од проширених вена. Може да буде посљедица артеријског циркулаторног поремећаја, артериосклерозе, високог крвног притиска или неке опште болести (шећерна болест, инфекције, тумори). Проширење вена настаје усљед слабости венског зида и посљедично лоше функције венских залистака који враћају крв према срцу. То доводи до повећане напетости капилара и повећане пропусности, а посљедица је оток и недовољна количина кисеоника у ткиву (исхемија).

Слабо допремање кисеоника и оток доводе до упалних промјена на кожи (локални дерматитис).

Рана може да се ствара потпуно лаганим ширењем утињале ране или послије повреде, може бити резултат сливања тракастих оштећења због запушености капилара. Свака мала улцерација се претвара у црну красту која временом отпада остављајући улцерацију (рану) или блијед ожиљак.

Фактори ризика за настанак венских улцерација:

• проширене вене на ногама,
• срчана слабост,
• смањена физичка покретљивост,
• гојазност,
• трауматске повреде,
• професије везане за сједење и стајање.

Фактори ризика за настајање артеријских улцерација:

• висок притисак,
• пушење,
• високе масноће у крви,
• шећерна болест,
• болести срца.

Лијечење

1. Опште мјере:

• смањење и уклањање фактора ризика,
• свакодневно кретање и вјежбање (оптерећење по препоруци љекара),
• престанак пушења,
• контрола других фактора ризика.

2. Компресивна терапија

Основ лијечења венских улцерација је компресивна терапија, односно терапија компресивним завојима. Начин компресије препоручују породични љекар и васкуларни хирург. Компресивни завоји се не стављају код поремећаја артеријске циркулације, на инфициране ране са јаком акутном упалом и на оток ногу због слабости срца.

3. Локална терапија

Све улцерације се морају свакодневно прати млаком водом и сапуном, облози физиолошким раствором (повидон јод) 15-30 минута, инфициране ране се лијече у здравственим установама. Неопходне су контроле породичног љекара и по његовој препоруци контроле васкуларног хирурга и дерматолога.

др Весна Ђорђић, спец. опште медицине