Мождани удар
Мождани удар (insultuscerebrovascularis – ICV) је брз губитак можданих функција због поремећаја дотока крви у мозак. Може изазвати трајно неуролошко оштећење, компликације и смрт. Први је узрок инвалидности и други узрок смртности у свијету. Фактори ризика су старост, повишен крвни притисак, шећерна болест, висок холестерол, пушење, фибрилација атрија и друго.
Мождани удар се дијели на исхемијски и хеморагијски. Исхемијски настаје због прекида дотока крви у дио мозга (85% је узрокован угрушком који зачепи артерију и онемогући проток крви кроз њу). Хеморагијски настаје због пуцања крвног суда и продирања крви у околно ткиво (15%). Најчешћи узрок оштећења крвних судова је атеросклероза јер доводи до стварања наслага (масноће, везивног ткива, угрушка, калција) које узрокују сужење, зачепљење или слабост зида крвног суда.
Узроци исхемијског можданог удара
- тромбоза (угрушак настао локално на мјесту зачепљења);
- емболија (откинут угрушак настао у другом дијелу тијела који путем крви долази у мозак);
- системска хипоперфузија (опште смањење тока крви – шок);
- венска тромбоза.
Симптоми можданог удара
– утрнулост, слабост или одузетост лица, руке или ноге јер је најчешће захваћена једна страна тијела;
– поремећај говора: отежано или неразумљиво изговарање ријечи, потпуна немогућност изговарања ријечи или отежано, потпуно неразумијевање говора друге особе;
– нагло замагљење или губитак вида;
– нагло настала јака главобоља праћена повраћањем;
– губитак равнотеже или координације;
– омаглице, вртоглавице, несигурност и заношење у ходу, изненадни падови.
Упозоравајући знаци прије можданог удара
Одређеном броју удара претходе упозоравајући знаци, пролазни симптоми који одговарају симптомима можданог удара. Симптоми су краћег трајања и потпуно се повуку након краћег времена а називају се транзиторне исхемијске атаке (ТИА). Особе које су имале ТИА-у имају већи ризик од настанка удара.
Збрињавање болесника, лијечење и рехабилитација
Мождани удар је хитно медицинско стање и захтијева хитан превоз и збрињавање болесника у адекватној здравственој установи. Данас постоје специфични лијекови који могу отопити угрушак који је блокирао крвну жилу. Терапија се може примијенити унутар три сата од настанка исхемијског можданог удара. Након завршеног акутног лијечења болесници требају започети програм рехабилитације.
Превенција можданог удара
У циљу смањења учесталости можданог удара треба лијечити пратеће болести: повишен притисак, поремећаје срчаног ритма и остале срчане болести, шећерну болест, повишене масноће у крви, значајно сужење каротидних артерија. Важно је да се болесници придржавају упута љекара у погледу лијечења наведених болести и узимају све прописане лијекове.Да би се смањио ризик настанка удара треба прекинути нездраву исхрану (храна богата засићеним мастима и концентрираним шећерима, веома слана храна, храна богата холестеролом итд.) а треба прећи на здраву исхрану (незасићене масти – маслиново уље, доста воћа и поврћа, храна богата непробављивим биљним влакнима, много рибе). У циљу превенције значајан је прекид пушења, алкохолна пића треба конзумирати умјерено (препоручљиво је попити чашу црног вина дневно), смањење прекомјерне тежине и физичка активност.
др Златко Котараш, спец. ургентне медицине
