Ангина пекторис

Ангина пекторис је срчанo обољење из веома значајне групе обољења срца названих коронарна болест (скр. КБ) или исхемијска болест срца (скр. ИБС). КБ настаје услијед смањеног протока крви кроз срчане артерије. Оне се стручно зову коронарне артерије, отуда назив за ова обољења коронарна болест. Смањен проток крви кроз коронарне артерије доводи до исхемије због чега се зову и исхемијска болест срца. Исхемија је стање органа, у овом случају срца, које настаје због дотока недовољне количине или потпуног прекида дотока крви у њега. Иако сва крв из нашег организма пролази кроз срце, оно за своје потребе (за свој рад) користи само крв која протиче кроз коронарне артерије. Оне, као и све друге артерије, могу бити захваћене процесима који смањују или потпуно онемогућавају проток крви кроз њих. То су углавном процеси који доводе до смањења ширине (промјера) или потпуног зачепљења крвног суда, а најчешћи међу њима је атеросклероза. Такви процеси, дакле, доводе до настанка свих облика КБ, тако и ангине пекторис. Изузмемо ли неке, за ову причу не толико битне облике КБ, можемо слободно рећи да се дјелимично смањење протока крви кроз коронарне артерије манифестује као ангина пекторис, а потпуни прекид као срчани инфаркт. Опште је познато да је акутни инфаркт срца (срчани удар) по живот опасно обољење и да захтијева хитну медицинску помоћ. Лако је закључити да је и ангина пекторис озбиљно обољење које може да пређе у прединфарктно стање или акутни инфаркт, а могуће су и друге компликације те болести. Други назив за прединфарктно стање је нестабилна ангина пекторис. Дакле, постоји више облика ангине пекторис, а основни је стабилна ангина пекторис.

Главни, често и једини, симптом (знак) ангине пекторис је бол у грудима. Тај бол има карактеристичне особине и назива се ангинозни бол. Одмах треба рећи да сваки бол у грудима није ангинозни бол, али да појава бола у грудима захтијева посјету љекару и одговарајућу дијагностичку обраду. Овдје се мисли на благ до умјерен бол, док се код појаве јаког, изненадног и дуготрајног бола у грудима мора потражити хитна медицинска помоћ. С обзиром да се дијагноза ангине пекторис у доброј мјери заснива на правилној интерпретацији бола као главног симптома, веома је важно да пацијент љекару тачно опише карактер, локализацију, ширење и трајање бола те сутације које доводе до појаве бола. У посљедње смо вријеме свједоци појаве да неки пацијенти не наводе своје већ симптоме које су прочитали на интернету или чули на телевизији што је веома лоше и може бити веома опасно по онога који то чини.

Ангинозни бол се јавља у нападима који трају кратко, највише десет минута. То је углавном благи до умјерени бол иза грудне кости који може да зрачи („удара“) преко груди у рамена, лијеву или обје руке, према врату и доњој вилици, рјеђе у леђа и горњи дио трбуха. Најчешће се јавља при напору или у стању емоционалног стреса. Престаје брзо по престанку напора или послије стављања таблете нитроглицерина под језик. Ако се основне карактеристике тог бола на мијењају мјесецима и годинама говоримо о стабилној ангини пекторис. Ако болови постају учесталији, јачи, дуже трају и јављају се код мањег напора или чак без напора, очигледно је дошло до погоршања и преласка стабилне ангине у друге облике коронарне болести, о чему је неопходно обавијестити љекара.

Битно је знати да ангинозни бол не мора увијек бити локализован иза грудне кости и да се може јавити у трбуху испод грудне кости или у леђима између лопатица. Могуће је да се умјесто бола појави осјећај гушења или друге неспецифичне тегобе. Постоји и немали број пацијената код којих је откривена ова болест а да нису имали никаквих тегоба које би упућивале на то обољење.

Зато је и код најмање сумње на ово обољење неопходно урадити дијагностичку обраду са циљем да се потврди или искључи коронарна болест. Већ терапијска проба са нитроглицерином, ако пацијент у фази напада осјети олакшање након примјене тог лијека, указује на ангину пекторис. Циљ дијагностичких процедура није само постављање дијагнозе већ и утврђивање степена сужења коронарних артерија и одређивање модалитета лијечења. Поред уобичајених (ЕКГ, лабораторијске анализе, РТГ и УЗ преглед), овдје се као нарочито значајан издваја тест оптерећења (ергометрија). На основу резултата тог теста доноси се одлука о потреби извођења коронарографије. Коронарографија је инвазивна кардиолошка претрага код које се пролази кроз зид и улази у шупљину артерије (раније је то било искључиво у предјелу десне препоне, а данас све више у предјелу изнад десне или лијеве шаке) и специјалним инструментима (катетери) пролази се кроз крвне судове и долази до коронарних артерија. У њих се убацује јодни контраст и врши рендгенско снимање које се прати на екрану. На основу налаза коронарографије одређује се даље лијечење, а оно може бити тројако: пацијент остаје на таблетама, уграђује му се стент или се упућује на бајпас операцију.

Без обзира на примијењени начин лијечења неопходно је редовно узимати прописане лијекове и придржавати се упутстава о физичкој активности, начину исхране и уопште промјени стила живота. Без елиминације или бар модификације фактора ризика за настанак ове болести не може се очекивати успјех у њеном лијечењу.

Прим. др Радоја Рацановић, спец. опште медицине