Компликације шећерне болести

Шећерна болест или дијабетес (лат. diabetes mellitus, грч. διαβήτης) је хронични, неизљечиви поремећај метаболизма који се карактерише трајно повишеним шећером у крви. Углавном је условљен насљедним факторима, а настаје због смањеног биолошког дејства хормона инсулина. Тај недостатак омета размјену угљених хидрата, масти и бјеланчевина у организму, а након дужег времена утиче и на структуру и функцију крвних судова, живаца и других виталних органа.

Број обољелих од дијабетеса у сталном је  порасту, нарочито у развијеним земљама свијета, што је посљедица модерног стила живота и све већег броја гојазних. Лијечење шећерне болести од обољелих захтијева свакодневну бригу и дисциплину. Краћи или дужи периоди нерегулисаног нивоа шећера у крви доводи до компликација које, осим што нарушавају квалитет живота обољелих, могу бити и опасне по живот. Компликације могу бити акутне и хроничне.

 

Акутне компликације шећерне болести

Акутне компликације настају брзо и нагло, а изостанак правовремене реакције може бити опасно по живот обољеле особе. Нормалне вриједности шећера у крви су између 4,4 и 6,1 mmol/l мјерено наташте. Неусклађеност између уноса и утрошка енергије и прописане терапије лијековима или инсулином може довести до неке од акутних компликација шећерне болести: хипергликемије, хипогликемије, дијабетичке кетоацидозе и хиперосмоларног некетотичног стања.

 

Хипергликемија

Хипергликемија је стање повишеног нивоа шећера у крви. Водећи симптоми су:

– често и обилно мокрење,

– сува уста и изражена жеђ,

– недостатак енергије,

– замућен вид,

– црвенило лица,

– мирис ацетона у даху,

– убрзан рад срца и

– поремећај свијести.

Тешка хипергликемија може узроковати теже поремећаје као што су дијабетесна кетоацидоза (значајан пораст шећера у крви и закисељавање организма) и хиперосмоларно некетонско стање (значајан пораст нивоа шећера у крви и губитак текућине). Дијабетесна кетоацидоза и хиперосмоларно некетотично стање хитни су медицински случајеви и захтијевају болничко лијечење.

 

Хипогликемија

Хипогликемија је стање прениског нивоа шећера у крви до којег долази кад у тијелу има више инсулина него што је то у том тренутку потребно. Водећи симптоми хипогликемије су:

– знојење,

– дрхтавица,

– страх,

– бљедило,

– глад и

– убрзан рад срца.

Непредузимање потребних корака за посљедицу има дезоријентисаност, тешкоће у концентрацији, агресивност и неприкладно понашање, замућен вид, главобољу и на крају и губитак свијести.

 

Хроничне компликације шећерне болести

Хроничне компликације шећерне болести јављају се након дужег временског периода нерегулисаног нивоа шећера у крви. Штетно дејство хипергликемије на крвне судове за посљедицу има оштећење малих крвних судова (микроангиопатија) и великих крвних судова (макроангиопатија), као и оштећење живаца (неуропатија).

 

Дијабетесна неуропатија

То је најчешће хронична компликација шећерне болести и јавља се код 60 до 70% обољелих. Болесник осјећа трњење и пецкање које почиње у прстима и затим се шири у руке и ноге. Због тога што болесник има смањен осјећај за бол или он чак потпуно недостаје дешава се да дође до мањих повреда или инфекције жуљева и мањих рана на стопалима. Проблем је тим већи што је и циркулација у већим крвним судовима нарушена, па овакве повреде тешко зарастају. Понекад је потребна и хируршка интервенција да би се повреда излијечила, а у екстремним случајевима мора се ампутирати стопало или нога. Правилном његом стопала и раним лијечењем малих повреда на стопалима ампутација се може спријечити у 50% случајева.

Редовна њега стопала дијабетичара је веома важан фактор у превенцији ампутација. Обољели треба свакодневно да прегледају своја стопала и прате промјене боје, структуре и мириса, као и појаву чврстих и тврдих дијелова који могу указивати на инфекцију или потенцијално оштећење. Вода којом се перу ноге мора бити топла, али не врућа, а дијелове између прстију треба након прања обавезно посушити. Курје очи и задебљања није добро самостално обрађивати, већ треба потражити стручну помоћ. Такође треба избјегавати високе потпетице, сандале, и не треба ходати бос. Ципеле треба током дана често мијењати и избјегавати уске чарапе и одјећу која стеже ноге и стопала.

 

Микроангиопатија

Микроангиопатија представља промјене на малим крвним жилама услијед изложености високом нивоу шећера кроз дужи временски период и доводи до дијабетесне ретинопатије (пропадање крвних жилица мрежњаче) и дијабетесне нефропатије (пропадање ситних крвних судова бубрега). Ако се не лијече, ретинопатија и нефропатија могу довести до губитка вида, односно потпуног затајења бубрега.

 

Ретинопатија

Дијабетесна ретинопатија је најчешчи узрок губитка вида код одраслих у доби од 20 до 74 године. Збот тога су редовне контроле код специјалисте за болести ока обавезне за све обољеле од шећерне болести.

 

Нефропатија

Болести бубрега јавља се код готово једне трећине болесника који болују од шећерне болести типа 1. Ризик од појаве ове компликације код обољелих се значајно повећава уколико крвни притисак није добро регулисан и ако се јављају поремећаји у функцији мокраћног тракта (инфекције, каменци и слично). Водећи симптоми су отицање стопала и зглобова, умор и бљедило коже. Често је оштећење бубрега неповратно и мора се лијечити хемодијализом.

 

Макроангиопатија

Макроангиопатија у шећерној болести представља убрзано стварање масних наслага на зидовима крвних судова (атеросклероза). Атеросклероза крвних судова срца доводи до ангинозних болова и на крају инфаркта срца. Друга манифестација микроангиопатија је инфаркт мозга. Ове двије компликације водећи су узроци смрти код обољелих од шећерне болести, нарочито ако је у питању тип 2.

 

Специфичне компликације код жена

 

 

Младе жене које болују од шећерне болести, а желе трудноћу, морају имати добру контролу шећера у крви прије жељене трудноће, као и да трудноћу планирају у договору са љекаром. Висок ниво шећера у крви током трудноће утиче на раст плода који обично буде већи него што одговара трајању трудноће. Такође, висок ниво инсулина у крви мајке може узроковати слабији развој плућа плода, па и смрт. Жене које болују од шећерне болести чешће имају гљивичне вагиналне инфекције што често буде први знак који упућује на присуство шећерне болести. Код узнапредовале неуропатије и промјена на малим крвним судовима постоје проблеми и у сексуалној функцији код жена (недостатак полног нагона, непостизање оргазма).

 

Специфичне компликације код мушкараца

Полинеуропатија и промјене на малим крвним судовима код мушкараца доводе до еректилне дисфункције. То је разлог за непостизање задовољавајуће ерекције или немогућности њеног одржавања. Еректилна дисфункција се код обољелих од шећерне болести јавља око 20 година раније него у општој популацији. Кад се еректилна дисфункција појави, она заправо представља знак већег неуроваскуларног оштећења код обољелог од шећерне болести.

 

Друге компликације

Обољели од шећерне болести генерално су склонији инфекцијама, а посебно грипи и упали плућа као њеној компликацији. Такође, могу имати перутање коже, свраб и грубу кожу.

 

др Зоран Шабић, спец. породичне медицине