Анафилактички шок
ДЕФИНИЦИЈА
Анафилактички шок је најтежи степен генерализоване анафилактичке реакције. Симптоми обично настају брзо, у пар минута, и могу бити животно угрожавајући. Хитна медицинска помоћ је неопходна. Инјекција адреналина може спасити живот!
ИСТОРИЈАТ
Анафилактичка реакција била је позната древним Грцима и Кинезима још из раних периода медицине. Први документован случај анафилаксе догодио се 2640. године п.н.е. након што је египатски фараон Менес умро од убода стршљена. Термин анафилакса први је осмислио француски физиолог Шарл Рише 1902. године који је изучавао дејство отрова којег излучују медузе. Он је отров убризгавао у тијело паса у покушају да активном имунизацијом добије вакцину против отрова медуза. Ужаснут открићем да накнадно унесене мале дозе отрова изазивају драматичну и неочекивану алергијску болест која се манифестује брзим и израженим потешкоћама у дисању и убрзо смртним исходом у року од 30 минута он је ту реакцију окарактерисао као анафилактички шок. Захваљујући овим и другим радовима у области физиологије и медицине додијељена му је Нобелова награда 1913. године.
ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
– Од 30-950 случајева на 100.000 становника (American College Allergy).
– Просјечно 1 становник на 1300 становника у Великој Британији имао је епизоду анафилаксије у току живота.
– Морталитет: просјечно 20 смртних случајева анафилаксе сваке године у Великој Британији.
– Након примјене пеницилина у инјекционом облику према неким статистикама на 5.000 случајева јавља се један случај анафилактичког шока.
– На 30.000 пацијената код којих је примијењен јодни контраст у РТГ дијагностици умире један у анафилактичком шоку.
ЕТИОЛОГИЈА
Непосредни узрок анафилактичког шока, као и свих алергијских реакција су алергени. У многим случајевима се не успије открити узрок анафилаксије и тада она добија назив идиопатска (у 25% случајева).
Међу најчешћим узрочницима су:
– храна (јаја, јагоде, кикирики, орашасто воће, кравље млијеко),
– лијекови (пеницилин, аспирин, анестетици, витамини Б комплекса),
– инсекти (пчеле, осе, стршњени) и
– јодна контрастна средства у радиологији.
КЛИНИЧКА СЛИКА
– Симптоми анафилактичког шока се обично јављају након 5-10 минута по контакту са алергеном,
– реакције се могу јавити и до 20 минута након контакта са алергеном и тада су најопасније,
– реакције се могу поново јавити и након 1-6 сати послије првих реакција упркос иницијалној терапији и стабилизацији.
ФАЗЕ У РАЗВОЈУ КЛИНИЧКЕ СЛИКЕ АНАФИЛАКТИЧКОГ ШОКА
- фаза – локална реакција – појава ограничених промјена на мјесту контакта са алергеном, црвенило и оток,
- фаза – локална општа реакција – праћена промјенама на кожи у виду свраба, цурења носа, те општим симптомима у виду отежаног говора, узнемирености и главобоље,
- фаза – изражена системска реакција – са израженијим промјенама на кожи, хипотензија, тахикардија, аритмија, диспнеја, мучнина, повраћање, прољев,
- фаза – тешка системска реакција – коју прате симптоми потпуно развијеног анафилактичког шока, тешка хипотензија, оток ларинкса, поремећај свијести, асфиксија, акутна диспепсија,
- фаза – смртни исход.
КАКО ПРЕПОЗНАТИ АНАФИЛАКСУ
Присутна су три критеријума:
- нагла појава и брз развој симптома,
- животно угрожавајући проблеми (дисајни пут, дисање, циркулација) и
- кожне или мукозне промјене (уртикарија, ангиоедем).
ЗАПАМТИТИ
– Кожне или мукозне промјене саме нису знак анафилактичке реакције, оне могу бити благе или одсутне (неки пацијенти могу да имају само пад крвног притиска),
– Могу бити присутни само гастроинтестинални симптоми,
– Кожне и/или мукозне промјене су присутне у 80% случајева, могу бити благе и драматичне, могу се јавити само на кожи, само на мукози или обоје,
– Може бити присутан еритем, локализован или генерализован, може бити присутна уртикарија, ангиоедем (капци, грло, усне).
ПРВА ПОМОЋ И АНТИШОК ТЕРАПИЈА
– Уклонити алергене,
– позвати помоћ,
– пацијента поставити у „шок положај“ (да лежи главом ниже у односу на остали дио тијела),
– обезбиједити пролазност дисајних путева (вађење језика или зубних протеза из уста, вјештачко дисање уста на уста или специјалним амбу-балоном),
– оксигенација чистим кисеоником је пожељна,
– венски пут, даје се физиолошки раствор,
– примијенити лијекове који су саставни дио антишок терапије сваке здравствене установе.
АНТИШОК ТЕРАПИЈА
– адреналин,
– антихистаминик (синопен),
– кортикостероиди (лемод солу),
– аминофилин.
Друге терапијске процедуре укључују мониторинг виталних параметара и ендотрахеалну интубацију (у тежим случајевима).
Код пацијената који су под повећаним ризиком од понављања анафилактичке реакције (на примјер особе које су имале реакцију на убод инсекта или храну) потребно је препоручити ношење сета за самопомоћ, на примјер „EpiPen“ систем шприце са иглом и адреналином за једнократну интрамускуларну примјену.
др Слађана Тепавац, доктор медицине
