Респираторне инфекције у дјечијем узрасту
Инфекције органа за дисање (респираторне инфекције) су најчешће инфекције у дјечијем узрасту. Углавном су акутног карактера (брзо настају, имају бурнији и краткотрајан ток). Преносе се углавном капљично (путем ваздуха), директним контактом (пољубац, загрљај), рјеђе преко коришћених предмета. Најчешћи узрочници су вируси, и то: риновируси, инфлуенца (вирус грипа), параинфлуенца, респираторни синцицијални вирус, аденовируси и други. Све вирусне инфекције лијече се симптоматски (скидање температуре, тоалета носа, мировање и друго), док се за бактеријске инфекције у терапији користе антибиотици. Бактеријске инфекције карактеришу: изражено повишена температура, лошије опште стање, повишени параметри упале у налазу крви (CRP, седиментација), често увећани лимфни чворови врата.
Најчешће респираторне инфекције код дјеце су сљедеће:
1. Кијавица (ринитис, обична прехлада) изазвана је вирусима. Дијете има цурење или запушеност носа, кихање, често сужење очију, понекад грлобољу и кашаљ. Тјелесна температура није повишена. Препоручује се испирање носа физиолошком отопином или спрејем на бази физиолошке отопине (Nisita, Quix, Marisimo baby, soft, norm, Operil MORE, Sterimar) 3-4 пута дневно. Наведени спрејеви се могу користити и када је дијете здраво, кроз дужи временски период, посебно код дјеце која су имала упалу средњег уха, јер је код њих изузетно важно да нос увијек буде проходан. Спрејеви и капи који садрже одређене лијекове (Operil P, Ksilozin P, Neodexacin) користе се само по препоруци љекара, не дуже од 5 до 7 дана.
2. Tonsilopharingitis (ангина) је запаљење ждријела и крајника. Вирусна ангина је најчешћа и карактеришу је благо повишена температура, грлобоља, отежано гутање, понекад кашаљ. Лијечи се симптоматски (антипиретици, прополис спреј). Од бактеријских узрочника ангине битно је на вријеме препознати и лијечити инфекцију бета-хемолитичким стрептококом, да не би дошло до озбиљних компликација. Инфекцију прате висока температура, грлобоља, велики упаљени крајници са гнојним чеповима, увећани лимфни чворови врата. Лијек избора је Pencilin.
3. Акутни ларингитис је запаљење гркљана. У прошлости је важан узрочник била бактерија Hemofilus influence, али је болест данас ријетка захваљујући вакцинацији (петовалентна вакцина). Сада су најчешћи узрочници вируси. Болест углавном почиње ноћу, прати је изражен кашаљ који подсјећа на лавеж пса и промуклост. Температура углавном није повишена. У тежим случајевима чујан је гласан отежан удах (тзв. стридор). Родитељи треба да умире дијете, уколико су у могућности да га инхалирају физиолошком отопином (3 милилитра на 3-6 часова), или да напаравају дијете камилицом док се не јаве надлежном љекару.
4. Акутни бронхитис је запаљење бронхија (душница). Обично се јавља у склопу прехладе, а основно обиљежје је кашаљ. У почетку је сув, надражајан, израженији ноћу, а временом постаје продуктиван. С обзиром да дјеца не знају искашљати секрет, често га поврате или избаце столицом. Температура је ријетко повишена. У терапији се користе инхалације физиолошком отопином или камилицом, мировање, повећан унос течности, сируп који разрјеђује густи секрет (мулколитици – биљни сирупи, Fluimukan, Flavamed, Bisolvon), а по препоруци љекара се дају и бронходилататори (лијекови који шире бронхије као нпр. Atrovent, Ventolin).
5. Пнеумонија је запаљење плућа. Најчешће се дијели на типичне – узроковане бактеријама и атипичне чији су узрочници вируси, микоплазме, рикеције и други микроорганизми. Вирусне пнеумоније код дјеце могу бити компликација вирусних осипних болести (варичела, морбили). Бактеријске пнеумоније скоро увијек прати висока температура, а од симптома су присутни и кашаљ, убрзано (некад и отежано) дисање, малаксалост, слаб апетит. Блажи облици пнеумонија могу се лијечити амбулантно, уз оралну антибиотску терапију, док се у тежим случајевима дијете хоспитализује.
др Соња Ђурић, доктор медицине
