Чир на желуцу и дванаестопалачном цријеву (ulcus ventriculi et duodeni)
Чир на желуцу и дванаестопалачном цријеву, пептички улкус (лат. ulcus ventriculi et duodeni) један је од најчешћих узрока појаве хроничних диспептичних симптома уз присуство епигастричног бола или неугодности, који се јављају периодично, сезонски и зависни су од уношења хране.
Пептички улкус представља локални дефект епитела слузнице, а настаје услијед неравнотеже између корозивног дјеловања желудачног сока и одбрамбених механизама слузнице. Према локализацији може се подијелити на: дуоденални улкус, гастрички улкус, езофагеални улкус и улцерације ектопичне желудачне слузнице.
Етиологија је мултифакторијална: дисбаланс између агресивних фактора и одбрамбених фактора слузнице, хеликобактер пилори (лат. Helycobacter pylori), употреба улцерогених лијекова, генетска предиспозиција, мушкарци више оболијевају од дуоденалног улкуса док се гастрични јавља подједнако код оба пола. Дуоденални улкус се најчешће јавља од 25-75. године, ријетко прије 15. године, гастрични улкус најчешће у доби од 55-65. године, ријетко код млађих од 40 година.
Фактори ризика за настанак болести су: породична историја болести, пушење, неки лијекови (ибупрофен, диклофенак, аспирин, нифедипин, антидепресиви…), конзумирање алкохола, пијење већих количина црне кафе, зачињена храна, храна богата мастима, гладовање, нередовно једење, изложеност стресу, прекомјерна тјелесна маса, пушење и друго.
Симптоми код дуоденалног улкуса су: гризући или пекући бол у епигастрију 2-4 сата након јела, ноћни бол, бол се умањује након јела, бол је пеиодична, често се јавља сезонски с прољећа и јесени, повраћање, подригивање, неподношење хране, абдоминална дистензија.
Симптоми гастричног улкуса су: слични симптоми као код дуоденалног улкуса, бол није тако типично везан са узимањем хране, јавља се око 30 минута након јела, хематемеза, мелена, губитак тјелесне тежине или апетита.
Пацијенти код којих је установљена диспепсија, са изразитим симптомима који дуго трају, а који показују и друге симптоме тежег облика као што је губитак тјелесне тежине, анорексија, мелена, повраћање или потешкоће при гутању, морају се упутити на гастроскопију и преглед код гастроентеролога, посебно уколико се ради о пацијентима код којих се болест први пут појавила након 45. године.
У дијагностици је неопходно урадити тест на хеликобактер пилори, лабораторијске анализе, преглед столице на окултно крварење, ендоскопију и биопсију, радиографију са двоструким контрастом, ултразвучни преглед абдомена и друге.
Лијечење може бити немедикаментно и медикаментно.
Немедикаментно лијечење подразумијева обавезан престанак пушења, модификација дијете, избјегавање иритирајуће хране (алкохол, зачин, кафа, цитично воће, парадајз), избјегавање тешких јела, посебно касно навече, треба јести чешће мање оброке, уколико је могуће престати са примјеном нестероидних инфламаторних лијекова (аспирин, ибупрофен, индометацин, диклофенак), дозвољен је парацетамол, анти-стресне активности као што су вјежбе и релаксација.
Медикаментна терапија подразумијева примјену инхибитора протонске пумпе (омепразол, лансопразол, пантопразол, есомепразол), „H2“ блокатора (ранитидин, фамотидин). Трострука терапија (два антибиотика и инхибитор протонске пумпе) се примјењује у случају потврђеног постојања пептичког улкуса и инфекције хеликобактер пилори.
др Тања Ждеро, спец. породичне медицине
