Утицај вјере на здравље човјека

Свједоци смо да значај религије у нашем друштву све више расте. Људи одувијек имају потребу да припадају и да вјерују. Питање вјеровања је универзално и фундаментално за сваког човјека и чврсто је везано за све наше поступке и одлуке које доносимо. Вјеровање засновано на вјерском учењу је димнезија која задовољава човјекову потребу за осмишљавањем свијета и живота. Вјера је осјећање да смо дио мреже, дио веће цјелине, која нас обухвата, штити, повезује са другима, даје нам смислено мјесто у животу и потиче нас да трагамо за позитивним осјећањима као што су радост, мир, нада и љубав.

 

Поглед у блиску прошлост…

Период социјализма на нашим просторима карактерише негативна друштвена клима према религији и потискивање религије у приватну сферу. Ратни и поратни период је обиљежен трансформацијом која обухвата промјене у друштву на економском, политичком и социјалном пољу. Промјене у тим пољима креирају промјене на општем друштвеном пољу. Институције мијењају своја дјеловања, традиција поприма нове облике, вриједности бивају мијењане другим вриједностима, друштвени односи попримају другачија значења и облике. Дакле, долази до свеопштег друштвеног помака у којем је наравно и религија обухваћена. Све то утиче и на промјену вриједносног система друштава. Тако промијењене вриједности мијењају религијску слику и религијски контекст друштва.

У нашем окружењу, посљедњих 20 година, у образовни систем основних школа уведена је конфесионална вјерска настава и дјеца су изложена вјерском утицају знатно више него што је то било раније.

У оружаним снагама БИХ од 2008. год. у оквиру војне вјерске службе дјелују свештена лица из три доминантне конфесије у БИХ. Влада Србије је 2011. године усвојила Уредбу о вршењу вјерске службе у оружним снагама, а потом је Министарство одбране потписало споразуме са представницима седам традиционалних цркава и вјерских заједница.

Ова пракса одавно постоји у војсци западних земаља и омогућава припадницима војске да слободно упражњавају своју вјеру и испуњавају своје духовне потребе.

Процес ревитализације религиозности видљив је и на индивидуалној разини, она прожима личност и препознаје се по понашању вјерника, вјерским обредима и ритуалима, те свакодневном стилу живота.

 

Улога религије у здравственој заштити

Религија и медицина су повезане на начин који није могуће сасвим објаснити. Интердисциплинарна истраживања која се проводе задњих 40 година на подручју САД, указују на постојање корелације између религиозности и здравља. Ради се о проблематици коју је потребно посматрати интердисциплинарно (психологијски, медицински, социолошки… ), јер ће само такав приступ омогућити доношење научно утемељених и смислених закључака како религија (обичајима и нормама) и религиозност утичу на здравље. На нашем подручју однос религије и здравља је био предмет малог броја истраживања.

У овом чланку ће акцент бити стављен на позитивне ефекте здраве религиозности.

Иако је утицај религије на здравље недовољно емпиријски утемељен, већина здравствених професионалаца је свјесна да религија за многе људе представља мотивациону снагу у животу, те да позитивно утиче како на физичко тако и на ментално здравље појединаца.

Религија је постала фактор који се озбиљно узима у разматрање приликом креирања здравствене политике у Европској унији, посебно у сегменту поштовања права пацијената базираних на њиховом религијском увјерењу.

Истраживања која је уназад неколико година проводила Свјетска здравствена организација о квалитету живота показала су да су раније здравствени професионалци били фокусирани искључиво на медицински модел према којем се пацијент лијечи углавном терапијом лијековима и хируршким методама, док се мања важност придавала духовности и вјери у изљечење, те односу доктор – пацијент. Овакво схватање пацијента више није задовољавајуће. Све више доктора и здравствених професионалаца широм свијета разговара са пацијентом о његовим религијским увјерењима с намјером интеграције религијског свјетоназора пацијента и с њим повезаног стила живота у стратегију лијечења. У појединим болницама развијених демократских друштава постоје приручници у којима је детаљно објашњен начин поступања са болесницима у складу са њиховим религијским увјерењима. Овај приступ је највише заступљен у САД, гдје се у оквиру болница налазе и капеле које омогућавају пацијентима да упражњавају своје вјерске потребе.

 

Механизми утицаја религије на здравље

Истраживачи су усаглашени у препознавању 4 основна механизама кроз које већина религија, у склопу својих доктрина, остварује свој утјецај на здравље.

• регулација индивидуалних животних стилова и здравственог понашања – већина религија промовише здрав животни стил, па је зато разумно за претпоставити да ће повећани религијски ангажман довести до одговорног односа према свом тијелу и повећаног прихваћања религијских норми које су усмјерене према регулацији животних стилова као што је конзумација алкохола,дрога и дувана или усвајања здравих прехрамбених навика.
• осигуравање социјалне подршке – подразумијева да активни вјерници у својој вјерској заједници стварају одређене друштвене мреже у којима могу, размјеном информација и искуства, те стварањем блиских пријатељских односа, градити социјалну подршку (формалну и неформалну). На тај начин вјерска заједница може бити посматрана као социјални ресурс који има утицај на здравље.
• психолошка стања – религија промовише позитивну самоперцепцију, самопоштовање, усвајање специфичних начина суочавања с проблемима (посебно бихевиоралне и когнитивне реакције на стрес, позитивно размишљање, оптимизам) и постицање одређених осјећаја код појединаца као што су срећа, утјеха, нада, опраштање и сл., те тиме може допринијети бољем менталном, али и физичком здрављу.
• надприродни утицаји – подразумијева вјеровање да питање могућег и надприродног утицаја на здравље не треба одбацити као могуће објашњење (нпр. изљечење биоенергијом).

 

Из психосоцијалног угла о развоју религиозности

Савремене студије показују да се религиозност развија од дјетињства. Иако постоје одређене генетске предиспозиције, сам одгој и околина у којој појединац одраста и учи према моделима у својој околини највише детерминишу религиозност. Не постоји особина личности из које се развија и расте религиозност појединца; више су у питању социјални утицаји и процес социјалног учења који ће особу која жели постићи зрелу религиозност мање или више научити балансирати животну равнотежу. Духовност и религиозност код вјерника изразито имају утицај на то како човјек живи, како се носи са стресом и како се ефикасно опоравља од трауматичних и/или стресних искустава.

 

Утицај вјере на физичко здравље

Начин на који људи живе заснован је на њиховим вриједностима, ставовима, навикама, понашању (било да су они условљени религијским или неким другим факторима) и директно или индиректно утиче на здравље појединца и друштва у цјелини.

Резултати неких истраживања показују да религијски ангажман има позитиван ефекат како на смањење појавности болести срца, хипертензије, можданог удара, неких врста рака, гастроентеролошких проблема, тако и на склоност ка бољој процијени властитог здравља, те само-препознавању симптома.

Зато ова истраживања допуштају закључак да је религија протективан фактор који пружа мали, али значајни примарно-превентивни ефекат на морбидитет у популацији. Резултати неких истраживања саопштавају да:

• религиознији људи који иду у цркву више од 1 седмично, живе дуже и до 7 година. Уз ове налазе показало се да је већа вјеројатност да ће вјерници прије престати пушити и пити, чешће вјежбати, остати у браку с истом особом, те повећати број својих социјалних контаката.
• да понављање молитве и медитирање могу смањити психолошки стрес, повишен крвни притисак, успорити ритам срчаних откуцаја и дисања, као и повисити имунолошке, обрамбене снаге организма.
• вјерници лакше подносе процес лијечења због прихватања своје ситуације и задржавања осјећаја мира за вријеме суочавања с патњом и боли, па тако вјера може бити допуна медицинском лијечењу.

 

Религија и ментално здравље

Независно о религији одавно је познато да наша понашања, мисли, емоције и друштвене везе значајно утичу на здравље. Резултати многобројних студија о утицају религије на ментално здравље су показали да религија има значајну улогу у очувању менталног здравља.

Религија здравог духа је дословно вјера здравог духа којег одликује нада, оптимизам, позитивно размишљање и ентузијазам који помажу у одржавању психичке стабилности, односно кохерентности у функционисању психичких процеса. У сваком случају, ако вјеровање придоноси „унутарњој“ стабилности појединца, као и складном односу међу људима оно има искључиво позитивне ефекте.

Можемо претпоставити да људи који имају ослонац у вјери, уз подршку система вриједности који потиче алтруизам (несебично помагање другима) и емпатију (саосјећања са другима), развијају просоцијална понашања која им олакшавају квалитетнију социјализацију.

Посвећеност религијском систему вјеровања може позитивно утицати на ментално здравље, те промовисати здрави стил живота (као што је избјегавање цигарета, алкохола и дрога, те различитих облика асоцијалног понашања). Вјеровање човјеку улијева наду и оптимизам и помаже у превазилажењу стресних ситуација.

Резултати бројних студија јасно указују да начин размишљања утиче на психичко и физичко стање нашег организма. Свака мисао и емоција попраћене су одређеном тјелесном реакцијом, а наше тијело не препознаје разлику између догађаја који су стварне пријетње и оних који су присутни само у нашим мислима. Негативне мисли, ставови и расположења негативно утичу на људски организам и могу бити узрок бројних симптома попут главобоље, губитка енергије, повишеног крвног тлака, пробавних сметњи, сполне дисфункције, појачаног знојења, губиткa тежине или дебљања, несанице и сл. Озбиљније посљедице могу наступити тек код дуготрајно присутних негативних мисли и расположења.

С друге стране, љубав, захвалност, весеље и оптимизам узрокују позитивне физиолошке реакције.

Позитивно размишљање, које његује и вјера, доказано јача наш имунитет, смањује ризик од многих болести и убрзава оздрављење ако је болест већ наступила, те повољно дјелује на наше менталне способности, концентрацију и креативност.

Вјера у психијатрији може бити партнер. Посљедњих година рађено је низ истраживања која су потврдила повезаност између религиозности и психијатрије:

• Особе с вишом разином религиозности ће имати мање депресивних симптома. Та веза између религиозности и депресије снажнија је код особа које су у раној одраслој доби (између 25. и 35. године живота) и код особа које су старије од 65 година.
• Активни вјерници рјеђе постају делинквенти, рјеђе злоупотребљавају дрогу и алкохол, рјеђе се разводе и извршавају самоубиство.
• Високорелигиозни људи су мање агресивни, посједују већу отпорност на фрустрације и ефикасније превазилазе конфликтне ситуације.
• Религиозност позитивно утиче на осјећај среће и задовољства животом, на самопоштовање и наду, те утиче повољно на способност контроле нагонских импулса и спремност вјерника да савладају негативна животна искуства.
• Вјера и духовност помажу настајање психофизичке испуњеност. Побољшавају емоционалне, когнитивне функције, помаже појединцу у прихваћању и разумијевању других.
• У адолесцента потиче индивидуално сазријевање и очување социјалних вриједности и стандарда.
• Религиозност потиче позитивне ефекте психотерапије и помаже у редукцији страха.

 

Ево још неких занимљивих резултата неких истраживања:

• удовице које су активне вјернице задовољније су од удовица које вјеру не практикују активно
• дубоко религиозне мајке дјеце с потешкоћама у развоју мање су подложне депресији
• вјерници се брже опорављају након развода, незапослености, озбиљне болести или губитка вољених

 

И још неколико података о неким истраживањима:

• религија је више повезана са срећом код Американаца него код Еуропљана
• остали којима је важнија за срећу су: старији људи, самци, пензионери, људи лошијег здравља, те жене.

 

„Мисли добро, па ће добро и бити.“ – Иво Андрић

 

Светлана Бакић, дипл. психолог, спец. медицинске психологије