Вртоглавица (лат. vertigo)

Вртоглавица може бити привремена или хронична. Хронична вртоглавица која се дефинише трајањем дуже од једног мјесеца је чешћа код старијих особа.

 

Појам и дефиниција

Појам вртоглавица је изведен од латинске ријечи „vertere“ и значи окретање око нечег. Постоји више дефиниција вртоглавице:

Вртоглавица (vertigo) је поремећај оријентације који се манифестује снажном илузијом кретања у простору. То је неодређен израз који болесници употребљавају да би описали неколико различитих субјективних стања. Уз привид кретања често је присутан и фукционални окуломоторички поремећај (нистагмус), рушење у стајању и ходању и мучнина.

Вртоглавица је субјективни доживљај окретања околине око болесника (објективни вертиго – стварни свијет се окреће око болесника) или окретања, лебдења или тоњења (субјективни вертиго – када се субјект/болесник окреће).

Вртоглавица је и халуцинација покрета, лажан осјећај кретања тијела или околине. Обично се осјећа ротација (окретање или вртња), а неки болесници имају осјећај повлачења на једну страну. Вртоглавица није дијагноза, то је опис симптома. Оба осјећаја могу бити праћена мучнином или повраћањем или потешкоћама са равнотежом, држањем тијела или обоје. Такав тип вртоглавице може се назвати вертиго или се говори о ротаторној или ротацијској вртоглавици.

Праве вртоглавице манифестују се осјећајем окретања, нејасном сликом пред очима, често су праћене мучнином, повраћањем, зујањем у ушима, осјећајем ослабљеног слуха. Увијек изазивају страх код пацијента: страх од пада, губитка свијести (без обзира на узроке, вртоглавице се увијек догађају при очуваној свијести).

Вртоглавица је у стварности само симптом који упућује на поремећај функционисања центра за равнотежу. Ипак их не треба потцјењивати јер учестале вртоглавице могу бити посљедица и поремећаја у унутрашњем уху, али и неког тежег обољења, на примјер болести мозга.

 

Узрок настанка вртоглавица (патофизиологија)

Вестибуларни систем је главни неуролошки систем одговоран за равнотежу. Он се састоји од:

• вестибуларног апарата у унурашњем уху,
• осмог (вестибулокохлеарног) можданог нерва који проводи сигнале из вестибуларног апарата у централне дијелове система и
• вестибуларних једара у можданом стаблу и малом мозгу.

Поремећаји унутрашњег уха и осмог можданог нерва се сматрају периферним поремећајима. Поремећаји вестибуларних једара и њихових путева у можданом стаблу и малом мозгу се сматрају централним поремећајима.

Уколико јесте или није оштећен дио нервног ситема, односно мозга, вртоглавице се могу подијелити на вртоглавицу централног или периферног поријекла.

 

Клиничка слика и типови вртоглавица

Особе које имају вртоглавицу најчешће описују поремећај равнотеже на два начина: као осјећај окретања око главе или у глави, или као губитак оријентације у простору. Сметње се погоршавају окретањем главе и промјеном положаја тијела, а често су праћене поремећајем слуха и шумом у уху и мучнином. Специфични поремећаји су кретање и ,,бјежање“ предмета пред очима или осјећај окретања властитог тијела у простору, затим осјећај губљења у простору, пропадања, уздизања и заношења у страну или напријед-назад.

Код вртоглавица узрокованих болестима унутрашњег уха (отогених вртоглавица) предмети које гледамо врте се водоравно од болесног према здравом уху, а равнотежа је поремећена код болесног уха.

Неспецифични поремећаји равнотеже или лажна вртоглавица карактерише се свјетлећим звјездицама или мрачењем пред очима (омаглица), несвјестицом, осјећајем пуноће и притиском у глави и ушима. Најчешћи им је узрок краткотрајни изостанак или смањени проток крви у мозгу или у врату.

Проблеми са вратном кичмом су неоправдано често потенцирани као узрок вртоглавица. Наравно, постоји ентитет који се назива цервикални вертиго, али се знатно рјеђе виђа него што се у пракси та диагноза поставља. Вртоглавице могу варирати од благог осјећаја лелујања до јаког осјећаја окретања околине који је обично праћен мучнином и повраћањем.

 

1. Вртоглавице узроковане поремећајима периферног вестибуларног система

У пракси је 90 % вртоглавица периферног вестибуларног поријекла.

Положајна вртоглавица или бенигни пароксизмални положајни вертиго (БППВ) је најучесталија вртоглавица, узрокује је непримјерен покрет или положај главе при лежању, окретању у постељи или забацивању главе уназад. Траје свега минут или краће, а може бити праћена ритмичним треперењем очију док слух остаје очуван. Може се појављивати сваких неколико дана, али и након неколико мјесеци. Као што им само име каже, бенигне су доброћудне, пароксизмалне су повремене,а положајне су узроковане промјеном положаја главе, најчешће у кревету, у сну или сједећи, при сагињању или подизању главе. Између напада пацијенти су нестабилни. То су кратке епизоде благе до интензивне вртоглавице, најчешће прођу спонтано, али постоји могућност да их неким положајем главе поново испровоцирамо. Управо на тај начин их дијагностикујемо. Успјешно се лијечи репозиционим маневром, стручним окретањем пацијента и његове главе (овим маневрима настојимо да отолите вратимо на њихово мјесто). Узроковане су малим кристалима у унутрашњем уху или отолитима који надраже сензорни систем вестибуларног чула за равнотежу кретањем. Могуће је да су посљедица повреде главе или природна посљедица старења.

  

Мениереова болест

Болест унутрашњег уха која се манифествује накупљањем ендолимфе (хидропс мембранозног лавиринта) непознате етиологије, највјероватније се ради о поремећају микроциркулације у унутрашњем уху. Болест се карактерише изненадним нападима вртоглавице који могу трајати од неколико минута и сати до неколико дана, и то годинама, зујање у уху и постепени пад слуха. Прате је мучнина и повраћање, губитак равнотеже, некад и диплопије (дупле слике). Терапија је дијета без соли, смањен унос течности, понекад диуретици, забрана никотина, акохола и кафе. Лијек избора је бетахистинили дибетахистин, убацивање гентамицина у ухо. Постоји и апарат ,,мениет“ који се угради у ухо.

 

Остали узроци:

• упала вестибуларног нерва (вестибуларни неуронитис),
• тумор слушног живца (акустички неуром),
• лабиринтис (вирусни или бактеријски),
• упала средњег уха, повреде (на примјер перфорација бубне опне),
• ототоксични лијекови,
• хронична болест вожње…

 

2. Вртоглавице узроковане поремећајима централног вестибуларног система

Крварење или инфаркт у мождано стабло и у мали мозак, мигрена, мултипла склероза, мождани удар или пролазна исхемија, епилепсија, дисекација вертебралне артеије, вертебробазиларна инсуфицијенција, тумор задње лобањске јаме, трауме, тровање појединим супстанцама као што су алкохол, седативи, запаљење можданица и мозга и друго.

 

3. Општи поремећаји функције ЦНС-а који узрокују вртоглавице

Анемија, лијекови који дјелују на централни нервни систем, хипогликемија (обично узрокована антидијабетицима), хипотензија (ортостатска узрокована срчаним поремећајима, антихипертензивима), хипертензија, хипоксемија (због атеросклеротично сужених крвних судова врата).

 

4. Остали узроци вртоглавице

Менструација, трудноћа, психијатријски поремећаји, сифилис, болести штитне жлијезде, старост нервног система, слаб вид, дехидрација, топлотни удар, претјерана физичка активност, лијекови.

 

Дијагноза

Вртоглавица није дијагноза, то је опис симптома. За равнотежу није одговоран само један центар. Да би се одржавала равнотежа, мора добро да функционише обострано чуло за равнотежу у уху (вестибуларни систем: лавиринт, нерв, једра), вид, дубоки и површни сензибилитет, мали мозак и велики мозак. То значи да је приступ пацијентима са поремећајем равнотеже мултидисциплиниран и да у дијагностици узрока вртоглавице и лијечењу треба да учествује оториноларинголог, неуролог, офталмолог, некад неурохируг, интерниста, физијатар, психијатар… Свако према својој специјалности спроводи низ претрага и тестова који су потребни да би доказали или искључили обољење и дошли до коначног одговора и одговарајуће терапије. Од непроцјењиве је важности опис обољелог о природи вртоглавице, о његовом радном мјесту, активностима непосредно прије напада, могућим повредама главе и врата, хроничним болестима, лијековима које узима и друго.

  

Када се треба забринути?

Нагло настала вртоглавица може бити и израз можданог удара, но мождани удар је, срећом, риједак узрок вртоглавице. У тим случјевима постоје и други пратећи симптоми као што су немогућност хода, слабост удова и поремећај говора. У тим случајевима болесника треба хитно одвести у болницу гдје ће му бити пружена одговарајућа помоћ.“

 

Када посјетити породичног љекара?

Посавјетујте се са љекаром ако имате необјашњиву, понављајућу или врло тешку вртоглавицу.

 

Одмах потражити помоћ љекара:

 

• ако вртоглавицу прати јака главобоља,
• ако је вртоглавица посљедица повреде главе,
• ако осјетите укоченост у врату,
• ако је вртоглавица праћена замагљеним видом,
• ако осјетите изненадну наглувост,
• ако осјетите потешкоће у говору,
• ако осјетите слабост у ногама или рукама,
• ако изгубите свијест,
• ако имате врло тешку вртоглавицу која изазива несвјестицу или потешкоће са ходањем,
• ако осјетите бол у прсима,
• ако осјетите изразито убрзан или успорен број откуцаја срца.

 

Лијечење

ПРВА ПОМОЋ: У случају наглог напада јаке вртоглавице најбоље је одмах сјести или лећи да би се избјегао пад и повреда главе!

Особу која има нападе вртоглавице прво треба смирити и опрезно ставити у најзгоднији положај за главу. У противном може пасти и повриједити се. Тегобе се ублажавају строгим мировањем затворених очију и хладним облогама, а по потреби узимањем средстава за смирење и оних против повраћања. Када се уз вртоглавицу јављају мучнина и повраћање, потребно је надокнадити изгубљену текућину и електролите, а често ће помоћи и лијекови за смирење. Никотин, алкохол и црна кафа најстрожије су забрањени, а првих 24 сата треба узмати неслану храну. Корисно је поступно опуштање мишића уз исправно дисање, психичко опуштање, масажу главе и врата.

Лијечење вртоглавице зависи од узрока њеног настанка. Често су довољни третмани који се могу примјењивати код куће, промјеном начина живота као и лијекова (избацити лијекове који су ототоксични, неуротоксични или је вртоглавица посљедица њиховог нежељеног дејства).

Посебну пажњу требају обратити старије особе које чеће имају оштећења чула за равнотежу и вртоглавице јер болују и од других хроничних болести и узимају лијекове!

Особе које обављају послове на грађевини, висини, возачи, послове у којима могу угрозити свој или туђи живот, а имају оштећење чула за равнотежу и проблеме са вртоглавицама не би смјеле да раде такве послове.

Задатак љекара породичне медицине у лијечењу вртоглавице је да смирује симптоме лијековима или третманима (симптоматска терапија), али и да зависно од вјештине препозна узрок и врсту вртоглавице.

Неки облици вртоглавица могу да буду лијечени лијековима попут хлорпромазина, нависана, бетахистина и дијетом, неки хируршком интервенцијом, а неки физикалном терапијом.

 

Закључак

Вртоглавица је неугодан поремећај, али ју је у великом броју случајева могуће лијечити. Обратити пажњу на описане симптоме, не треба чекати са јављањем свом породичном љекару како би се што је раније могуће ухватио главни поремећај који вртоглавицу узрокује чиме се увијек постижу најбољи резултати лијечења.

 

др Бранкица Врсајковић, спец. опште медицине