Спортске повреде

29. maja 2017.29. maja 2017. администратор

Бављење спортом подразумијева излагање тијела условима повећаних физичких и психичких напора. Што су захтјеви за резултатима већи, већи је и ризик од оштећења организма који, понекад, имају за посљедицу престанак такмичарског бављења спортом, а понекад и инвалидност, па чак и смртни исход. Тема је спортски трауматизам под којим се подразумијевају повреде и оштећења углавном локомоторног апарата, али и повреде унутрашњих ткива и органа настале током вјежбања, тренинга и такмичења и при рекреативним активностима. При том се обично мисли на дејство механичке силе укључујући и друге етиолошке факторе.

1. МЕХАНИЧКА СИЛА

Једнократна, снажна – спортска повреда

Примјер:

– рана,
– комоција (потрес),
– контузија (нагњечење),
– повреда мишића – подјела у III степена,
– повреда зглобова – подјела у III степена,
– повреде коштаног ткива.

Понављања мањег интензитета – спортска повреда

Примјер:
– лакат бацача копља,

– тениски лакат,
– синдром болних препона,
– скакачко кољено,
– хондропатије кољена.

2. ТЕРМИЧКО ДЈЕЛОВАЊЕ И ЗРАЧЕЊЕ

– топлота,
– хладноћа,
– ултравиолетно зрачење.

3. СМАЊЕНА КОНЦЕТРАЦИЈА КИСЕОНИКА

– велика надморска висина,
– велика дубина.

4. ФИЗИЧКИ НАПОРИ

– у физиолошким размјерамара,
– у нефизиолошким размјерама.

5. БАКТЕРИЈЕ, ТОКСИНИ, ВИРУСИ

6. ДОПИНГ

ЕПИДЕМИОЛОГИЈА

До егзактних података о учесталости јављања, као и процентуалној заступљености спорстког трауматизма, тешко је доћи из више разлога. Код нас не постоје специјализоване клинике за спортске повреде, али и у свијету су оне ријетке. Подаци се углавном добијају из општих болница, евентуално специјализованих ортопедско-трауматолошких, тако да се и подаци о учесталости спортских повреда у односу на укупан трауматизам разликују. У сваком случају, проценат заступљености спортских повреда у односу на укупни број повреда износи 5-15 %.

УЧЕСТАЛОСТ ПОВРЕЂИВАЊА

Тешко је доћи до података о ризику повређивања у различитим спортовима с обзиром да апсолутни број повријеђених говори и о различитом интересовању за бављење спортом у односу на различите државе. Ипак, ако се сведе број повреда на 100 активних спортиста, добијамо сљедеће податке:

То су, наравно, подаци о свим повредама, без обзира на тежину.

УДИО ПОЈЕДИНИХ СПОРТОВА У ПОВРЕЂИВАЊУ

Исти аутор наводи да је код 80 % повреда трајање неспособности мање од 6 недјеља. Просјек трајања опоравка је три недјеље.
Сви аутори се слажу да је повређивање жена чешће; неки наводе однос од 2/1 на штету жена.

УЗРОЦИ ПОВРЕЂИВАЊА
Ако се зна процентуална заступљеност узрока озлеђивања, може се и адекватно дјеловати на смањење повређивања. Уочљиво је да су убједљиво на првом мјесту субјективни фактори.

1. Вјештина, техника, физичка спрема, психолошки узроци

Под појмом вјештине мисли се на савладану технику. Карактеристично је да постоји процентуално више повреда у случају недостатка технике, али да се дешавају тежа повређивања код врхунских спортиста код којих вјештина не долази у питање. Ту се не мисли само на физичку способност контроле покрета, већ и на менталну способност предвиђања и препознавања ризичних ситуација.

Што се саме технике тиче, поједине технике извођења носе већи ризик повређивања. На примјер, код неких техника бацања копља учесталија је појава копљашког лакта. Неке технике скијања директно утичу на број и врсту повреде. У тенису, техника дворучног бекенда смањује ризик од тениског лакта, али доводи до већег напрезања КС и карлице.

Што се тиче физичке спреме, ту се убрајају: нехигијенски живот, замор (доказано је да до повреда најчешће долази при крају тренинга или утакмице), претренираност, слаба припремљеност, недовољно загријавање.

У психолошке факторе убрајамо страх, трему, прецјењивање својих могућности, непажња, деконцентрација, непознавање борилишта (терена), слаба мотивација и друго.

2. Терен

На другом мјесту је сам терен, борилиште. Ту се мисли на подлогу (дворана или отворени терен) који је клизав или превише тврд, залеђен, неочишћен, неосвијетљен, оштећен, као и на неадекватне заштитне мјере у смислу необезбијеђених ивица борилишта, терена или писте. Такође, мисли се и на справе у одређеним спортовима (лоша конструкција, дотрајалост, неисправност).

3. Противник, груба игра

На трећем и петом мјесту су повреде задобијене од стране противника или саиграча. Наравно, тешко је разлучити да ли је до повређивања дошло намјерно услијед грубе игре или не, али аутор ове табеле (ВОЛК) је раздвојио ове двије категорије према санкционисању прекршаја од стране судије. Груба игра би била намјерно нанесена повреда противничком играчу. До повреде може доћи и нехотично, када је у основи неозбиљност, лоша техника, непажња, као и оштра игра. Узрок може бити и неадекватан противник (боља техничка спрема, прекомјерна тјелесна тежина (у борилачким спортовима), незалијечен играч (претходна прележана болест, стање реконвалесценције, претходна повреда) и слично.
4. Опрема

Као узрок јавља се и неадекватна или неприкладна одјећа или обућа, оштећена опрема без заштитних средстава или са неадекватним заштитним средствима.

5. Други узроци

У друге узроке убрајају се климатски фактори, захтјеви тренера или судије, асистенција, као и сам случај.

БОЉЕ СПРИЈЕЧИТИ НЕГО ЛИЈЕЧИТИ

Задатак љекара је: