Крварење и хемостаза

Крварење (лат. haemorrhagia) се манифестује као истицање, односно губитак крви из крвног суда услијед повреде или патолошког процеса. Здрава особа може поднијети губитак од око 10 до 15 посто укупног волумена крви без озбиљнијих медицинских посљедица. Волумен крви креће се у просјеку од 5 до 6 литара. Постоје и одређени поремећаји који се повезују с крварењем. Међу њима је најпознатија хемофилија – генетски насљедна болест која се очитује у недостатку одређених природних фактора згрушавања крви.

Крварење се може подијелити према локалитету на:

1. спољашње и
2. унутрашње.

Спољашње крварење подразумијева крварење из отвора на тијелу – уста, носа, уха, гениталија, ректума, мокраћовода или повреда на кожи. При унутрашњем крварењу крв истиче из крвних судова унутар тијела. Скривено је од погледа па може дуже вријеме остати неоткривено. Први симптоми се јављају тек када крв почне излазити на тјелесне отворе или кад се појаве знакови крварења.

Знакови крварења: губитак веће количине крви доводи до опште слабости, вртоглавице и шума у ушима.

С обзиром на врсту оштећене крвне жиле, код вањских крварења разликујемо:

1. Артеријско крварење – крв из ране излази у млазу и свијетлоцрвене је боје. Често се јавља као пулзирајуће крварење. Најопасније је зато што одједном излази велика количина крви.
2. Венско крварење – крв је тамноцрвена, нема пулзација, излијева се равномјерно преко ивице ране.
3. Капиларно крварење – ријеч је о ситном крварењу које се зауставља спонтано тако да настаје краста.

Хемостаза је процес заустављања крварења из повријеђеног крвног суда. У постизању хемостазе учествују четири основна механизма: констрикција крвног суда, стварање тромбоцитног чепа, коагулација крви и урастање везивног ткива у крвни угрушак.

ПОСТУПЦИ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ ВАЊСКОГ КРВАРЕЊА:

• притисак на рану,
• компресивни завој,
• притисак на велику артерију и
• подвезивање уда.

  

1. Притисак на рану

Комадом газе или тканине чврсто притиснути мјесто крварења. Ако је рана на руци или нози, подигнути повријеђени уд и задржати га у повишеном положају. Ако је у рану забодено страно тијело (нож, дрво, стријела), не смије га се вадити. Крварење ће се зауставити притиском на ивице ране око страног тијела.

2. Компресивни завој

На рану ставити стерилну газу, на газу ставити замотуљак завоја или тканине, тачно изнад мјеста крварења. Може послужити и комадић дрвета или камен. Кружним завојем чврсто стегнути замотуљак. Чвор направити изнад замотуљка. Повријеђену руку или ногу треба држати у повишеном положају.

3. Притисак на велику аретрију

Велике артерије се налазе на средини унутрашње стране надлакта (надлакатна), наткољена у подручју средине препоне и заткољена на средини саткољене јаме. Притиском на ово мјесто смањује се доток крви у повријеђено подручје.

4. Подвезивање уда

Ово је радикалан захват који доводи до прекида циркулације испод мјеста подвезивања што може довести до одумирања ткива и губитка уда. Зато се подвезивање смије примијенити само у случајевима ампутацијске повреде (отргнућа или одсијецања дијела руке или ноге), јаког нагњечења и дробљења уда, а када крварење није могуће зауставити нити једним другим поступком.

За подвезивање се користе намјенски произведене широке гумене траке или платнене траке с копчом (Esmarch), али може послужити и троугласта марама сложена на ширину од 5 центиметара, кравата или дебело уже. Не користити танке материјале јер се могу усјећи у ткиво. Подвезица се ставља на надлактицу или наткољеницу. Затеже се помоћу штапића док крварење не престане. Забиљежити вријеме стављања подвезице.

др Горан Борјановић, доктор медицине