Камен у жучи

Жучни каменци се стварају из жучи, текућине која се састоји углавном од воде, жучних соли, лецитина и холестерола, а производи се у јетри. Жучна кесица је врећица величине 10 центиметара са мишићним зидом који је смјештен испод јетре, а служи као спремиште жучи све док жуч не буде потребна у танком цријеву за пробаву масти.

Већина људи која има камен у жучи и не зна да га има јер не осјећа симптоме. Упркос томе, ти каменци у одређеном тренутку могу да проузрокују бол. Са таквим проблемом се најчешће суочавају жене зато што женски хормони естрогени погодују стварању камена у жучи. Због тога свака трудноћа током које се хормони појачано луче носи одређене ризике, а исто се односи и на пилулу против зачећа. Међутим, постоје и други фактори ризика. Ако су вам, на примјер, родитељи или баба или дјед имали камење у жучи, постоје већи изгледи да и сами оболите. Главним факторима ризика се сматрају прекомјерна тежина и висок холестерол, зенски пол, доб  изнад 40 година, орални контрацептиви, хормонска терапија и друго. Ако често једете масно, „тјерате“ јетру да стално производи жуч неопходну за сагоријевање те масти, и то више од уобичајене количине од једног литра дневно.

Симптоми

Углавном напади бола, тзв. колике који се у већини случајева јављају послије обилног оброка. За вријеме јела жучна кеса се празни, али ако јој, рецимо, неки каменчић затвори пролаз, то може да изазове снажне контракције овог органа. Пацијент у десном дијелу горњег стомака осјећа јак бол и има грчеве који захватају леђа и рамени дио. Бол попушта када камен под притиском кроз жучни канал доспије у дванаестопалачно цријево. Ако бол не престане или се јавља увијек изнова, неопходно је потражити помоћ љекара.

Компликације

Постоје три озбиљне компликације које могу да се јаве као посљедица камена у жучи: упала жучне кесе, рак жучне кесе и упала панкреаса.

Дијагноза

Ултразвук, дијагностички метод најчешће коришћен за откривање жучних каменаца, једноставан је, брза је и неинвазивна техника снимања. Ултразвук открива жучне каменце чак и од само два милиметра у промјеру са тачношћу од 90 до 95%. Болесник не смије јести шест или више сати прије прегледа.

Лијечење је хируршко.

др Александра Шашиначки, спец. породичне медицине