Морбили

Морбили (оспице, мале богиње) су акутна заразна болест узрокована вирусом морбила из породице парамиксовируса.

Сви могу обољети

Оспице су ендемска болест у многим крајевима свијета. Најчешће се јављају зими и у прољеће. Премда се убрајају у типичне дјечије болети, од њих могу обољети све старосне групе. Новорођенчад и дојенчад до шест мјесеци живота обично не оболијевају од морбила јер су заштићена мајчиним преко плаценте пренесеним антитијелима.

Болест је врло заразна а извор заразе искључиво је болестан човјек. Болест се преноси капљичним путем, најчешће у директном додиру са болесником. Човјек је заразан са почетком првих знакова болести (4–5 дана). Након избијанја осипа инфекциозност је минимална.

Пребољеле оспице остављају доживотан  имунитет.

Након широке примјене вакцине (код нас од 1968. год.) оспице су постале релативно ријетка болест.

Клиничка слика

Инкубација траје 10–12 дана. Болест почиње са повишеном температуром, малаксалошћу, губитком апетита и респираторним, катаралним симптомима: хуњавица, грлобоља, кашаљ, сузење и печење у очима. Катарални знакови и повишена температура се појачавају током четири или пет дана болести након чега избија осип. Осип избија прво иза ушију и на челу. Током сљедећа 2–3 дана осип захвати врат, труп, екстремитете. Осип је густ, макулопапулозан, свијетлоцрвене боје, а поједине ефлоресценце се међусобно спајају (конфлуирају). Обично се 1–2 дана прије појаве осипа на слузници ждријела и образа може видјети мрљаст енантем и Копликове мрље (малене сивкасте тачкице величине зрна пијеска). Оне обично нестају кад почне да избија осип.

Кад осип избије температура пада на нормалу и катарални симптоми брзо пролазе. Обично након 3–4 дана осип почиње да блиједи и повлачи се оним редослиједом како је и избијао.

Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и тока болести а лабораторијска потврда ријетко је потребна.

Компликације

Најчешће компликације су упала средњег уха и плућа, а најтеже упала срчаног мишића (миокардитис) и упала мозга (енцефалитис).

Лијечење

Некомпликоване оспице треба лијечити само симптоматски. Дијете треба смјестити у лагано замрачену собу. Дају се лијекови за снижавање температуре, те средства за умирење кашља.

Бактеријске компликације лијече се одговарајућим антибиотицима.

Прогноза болести је боља код веће дјеце него код дојенчади. Најтежа прогноза је код болесника са енцефалитисом.

Превенција

Оспице се спречавају активном и пасивном имунизацијом. Активна имунизација се проводи живом, атенуираном вакцином која је у нашој земљи обавезна. Вакцинација се примјењује код дјеце од 1. до 8. године живота.

Пасивна заштита се постиже гама глобулином.

Прим. др Славица Иванковић-Бенцуз, спец. педијатрије