Астма

Шта је астма?

Астма је хронична упална болест дисајних путева (бронхија). Подлога болести је најчешће алергијска реакција која у фазама погоршања изазива  грчење мишића малих дисајних путева (спазам) и појачано стварање бронхијалне слузи. Као посљедица сужења бронха долази до отежаног протока ваздуха и појаве симптома који зависно од тежине болести могу бити стални или се појављују периодично. Астма се најчешће јавља у млађем животном добу. Као и код свих алергија и код астме се насљеђује склоност ка болести а не болест. Астма је често удружена са алергијским ринитисом (алергијска кијавица).

 

Симптоми астме

– напади сувог кашља (понекад само кашљуцање),

– осјећај недостатка ваздуха са или без звучног феномена чујног дисања (свирања у прсима),

– осјећај притиска у грудном кошу уз осјећај пренадуваности плућа,

– ноћно или рано јутарње буђење (најчешће у зору због осећаја гушења/недостатка ваздуха или сувог кашља.

 

Облици астме

Најчешће се дијели на алергијску (екстринзичку, егзогену) и неалергијску (интризичку, егзогену). Ова се подјела темељи на чињеници да код неких болесника нападе покрећу спољашњи узрочници (алергени) а код других разни физикални и хемијски чиниоци.

Сезонске алергије настају периодично, сезонским отпуштањем полена са разних биљака. Уколико се ваше тегобе појављују само у одређено годишње доба вјероватно сте  алергични на полен трава, дрвећа или сјеменки које се по околини разносе вјетром. Можете истовремено бити алергични на полен више биљака па имати сметње на прољеће због полена дрвећа а у јесен  због полена корова.

Ако ваше сметње трају током цијеле године вјероватно сте алергични на материје чије појављивање није сезонског карактера, као што су кућна прашина (њен главни алерген су гриње – налазе се у намјештају, постељини, теписима, завјесама, мадрацима, плишаним играчкама и слично (длака кућних љубимаца и њихова слина, споре разних гљивица /плијесни, буђ…).

У посебну групу астме спадају оне изазване физичким напором, разним лијековима, емотивним стресом, професионалном изложености разним хемикалијама и парама.

 

Класификација астме

Према постигнутом степену контроле астма се дијели на:

– контролисану,

– дјелимично контрол
исану и

– неконтролисану.

 

Према тежини симптома дијели се на:

– благу,

– умјерену,

– тешку и

– пријетећи застој дисања (статус астматикус).

 

Лијечење астме

Да би се постигла контрола астме потребно је:

– одабрати одговарајуће лијекове и индивидуално их дозирати,

– усвојити дугорочни приступ лијечења астме,

– лијечити акутне нападе астме,

– препознати и избјегавати факторе који погоршавају астму,

– пратити и и прилагођавати терапију према тежини симптома болести.

За лијечење астме користимо двије групе лијекова:

– лијекови за дугорочну превенцију у које спадају лијекови који се инхалирају и орално употребљавају, првенствено кортикостероиди, бета-2-агонисти са продуженим дјелованњем, теофилин са поступним отпуштањем, антилеукотриени и други и

– лијекови за брзо ублажавање симптома који својим брзим дјеловањем отварају дисајне путеве опуштајући мишиће њихових зидова у току напада. У ту групу спадају бета-2-агонисти кратког и брзог дјеловања, антихолинергици и други.

 

др Гордана Илић-Божић, спец. пнеумофтизиологије