Болести дојке
Сва обољења дојки могу се сврстати у четири групе:
- поремећаји развоја и функције,
- упални процеси,
- дисплазије и
- бенигни и малигни тумори.
Малигни тумори
Доказано је да успјех у терапији зависи углавном од раног препознавања обољења и времена почетка лијечења. Карактеристика свих малигнома дојке је да су веома малигни. У кратком периоду дају метастазе у регионалне лимфонодуле, углавном аксиларно. Удаљене метастазе првенствено се шире у кости карлице и плућа.
Издвајају се три главне етиолошке хипотезе о настанку рака дојке: вирусна, генетска и ендокрина.
Са сигурношћу су доказана само два ризична фактора: жене које су раније имале унилатерални рак дојке и оне које су у породичној анамнези имале обољелих од рака дојки.
Трудноћа је у епидемиолошким студијама доказана као заштитни фактор. Ако је прва трудноћа услиједила у млађим годинама ризик се умањује за два пута, а када је прва трудноћа након тридесете године заштитни ефекат се губи.
Иако дојка представља доступан орган у пракси се ипак показало да трећина пацијената у тренутку дијагнозе има позитивне неке лимфне чворове. Рана дијагноза рака дојке је отежана због асимптоматског напредовања процеса, те дугог латентног периода развоја. Пошто је рана дијагноза најважнији предуслов за побољшање резултата терапије интензивно се ради на увођењу савремених метода детекције и ране дијагностике тумора. Реална је процјена да би се проценат преживљавања могао повећати ако би се провела интензивна систематска рана детекција тумора. Код почетних и раних облика рака дојке не постоје неки симптоми који би били значајни и карактеристични. Асиметричност, хипертрофија, увлачење брадавице, хиперемија и секреција нису увијек типични за рак дојке. Такви подаци упућују на даљу обраду и искључење рака дојке.
Самоконтрола има за циљ да сама жена открије почетне промјене у дојци и да се одмах јави на преглед ради детаљних претрага. Врши се у стојећем или у лежећем положају (боље), отвореним дланом или свим јагодицама. Кружним покретима од унутрашње стране ка вањској траже се ситније квржице у жљезданом дијелу дојки. Прстима се опипава вањски руб прсног мишића а затим и подпазушна и пазушна јама. Неопходно је и објаснити женама да свака осјетљивост или квржица не значе рак. За младу и средовјечну жену довољно је да се прегледа једном годишње. Жене у климаксу и менопаузи треба да се контролишу двапут годишње.
Жене треба да иду на контролу без обзира што се осјећају здраво и што немају никаквих сметњи. Контрола мора постати редовна навика. Самопреглед дојки треба вршити једном мјесечно у трајању од десет минута. Треба га вршити седам дана од почетка менструације или првог дана у мјесецу у менопаузи.
Самопреглед дојки обухвата:
- провјеру брадавица трагајући за:
- цистама, екцемима,
- исцјетком, крвавим исцјетком,
- промјенама облика брадавице (увученост, заравњеност),
- промјеном у локацији брадавице.
- провјеру облика дојке, и то:
- промјену у величини,
- промјену у контурама,
- појаву испупчења, заравњења и увлачења (провјерити и пазушну јаму),
- провјеру површине дојке, и то:
- набирање (слично кори наранџе),
- увлачење или испупчење,
- увећале или потамњеле брадавице,
- задебљање или појава тумора,
- ране или улцерације.
Најважније је промјену примијетити између једног и другог редовног мјесечног прегледа. Ако се уочи промјена тада се одмах треба јавити надлежном љекару.
др Бојана Савковић, доктор медицине
