Борелиоза (лајмска болест)

Лајмска болест или борелиоза је инфективна болест коју узрокује бактерија „Borelia burgdoferi“, а преноси се угризом инфицираног крпеља.

Инкубација болести траје од 3 до 30 дана.

 

Подјела

Болест се може подијелити на три клиничка стадијума.

У првом стадијуму болести, на мјесту угриза крпеља развија се карактеристична промјена (erythema migrans). Прво се појављује црвена мрља („macula“ или „papula“) која се шири и формира прстенасто црвенило уздигнутих вањских рубова са блиједим средиштем пречника већег од 5 cm. Могу се појавити замор, главобоља, повишена температура. Ако се не лијечи у овом стадијуму, након неколико недјеља болест прелази у други стадијум. Зато је врло битно болест препознати у овој фази јер се тада ефикасно лијечи антибиотицима.

У другом стадијуму бактерија се проширила организмом па се јављају симптоми од стране више органских система:

  • неуролошки симптоми (утрнулост и слабост екстремитета, парализе једне стране лица, менингитис),
  • реуматски симптоми (оток и болови зглобова – најчешће кољено, мада и други зглобови могу бити захваћени),
  • кардиоваскуларни симптоми (поремећај срчаног ритма).

Трећи стадијум болести настаје након више мјесеци или чак година, а карактеришу га тешки неуролошки дефицити, хроничне упале зглобова и промјене на кожи.

Дијагноза се поставља на основу података о угризу крпеља и клиничке слике. Потврђује се „ELISA“ тестом који покаже присуство антитјела специфичних за „Boreliu burgdoferi“.

 

Лијечење

Болест се лијечи антибиотицима. У првој фази болести антибиотици избора су доксициклин и амоксицилин у трајању од три недјеље. Лијечење у другој и трећој фази болести је комплексно.

 

Превенција

Превенција болести је заштита од угриза крпеља. Приликом боравка у природи потребно је носити одјећу дугих рукава и хлаче дугих ногавица, шешире, те користити средства против убода инсеката. По доласку кући истуширати се, прегледати цијело тијело, нарочито мјеста гдје је кожа танка (пазух, препоне, врат, стомак…).

Закачен крпељ се уклања пинцетом тако што се крпељ ухвати при глави и окреће у смјеру супротном кретању казаљки на сату. Потребно је водити рачуна да се крпељ не згњечи и препустити уклањање стручној особи.

Не изазива сваки крпељ обољење те је због тога потребно посматрати мјесто угриза крпеља и уколико се на том мјесту јаве промјене на кожи, обавезно се јавити љекару.

 

др Биљана Гвозден, спец. породичне медицине

 

 

администратор

информатичар ЈЗУ „Дом здравља“ Градишка