Рак грлића материце
Рак грлића материце је други најчешћи рак код жена млађих од 45 година и трећи водећи узрок смрти жена након рака дојке и плућа, како код нас тако и у развијеним земљама запада. У свијету се годишње открије око 500.000 нових случајева рака грлића материце, а више од 270.000 жена годишње умре због ове опаке болести. У европи сваких 18 минута једна жена умре од рака грлића материце.
Фактори ризика за настанак рака грлића материце су:
- Сексуалне карактеристике
– Значајне су карактеристике везане за сексуално понашање као што су године старости при ступању у полне односе и број партнера;
– Већи број партнера повећава ризик за рак грлића материце на око 2,5 пута (промискуитетне особе и мушки партнери из високоризичних група);
– Највећа повезаност постоји између рака грлића материце и инфекције хуманим папилома вирусима (типови 16 и 18).
- Социо-економски статус
– Рак грлића материце је чешћи код жена са нижим социо-економским статусом (ово се доводи у везу са нивоом полне хигијене жена, временом ступања у полне односе).
- Начин живота и навике
– Физичка активност смањује ризик од рака грлића материце;
– Конзумација алкохола повећава ризик за око 25% у поређењу са особама које не пију;
– Пушење повећава ризик од настанка рака грлића материце;
– Гојазност и повишен индекс тјелесне масе (BMI) два пута повећавају ризик од настанка рака грлића материце;
– Контактно крварење представља изузетно велики ризик за рак грлића материце.
- Породична анамнеза
– Ризик за рак грлића материце је 1,5 – 2 пута већи код жена са обољелом првостепеном рођаком.
Добро организовани масовни скрининг програми (скрининг подразумијева превентивне медицинске прегледе којима се испитује популација наизглед здравих жена како би се пронашле оне особе које показују ране знакове неке болести или предиспозицију за настанак неког обољења) могу значајно смањити смртност од рака грлића материце. Програми скрининга за рано откривање болести су дали значајне резултате не само у очувању здравља жена већ и у виду великих економских уштеда у здравству и морали би бити обавезан дио здравствене заштите жена. Двапут годишње је потребно код гинеколога урадити колпоскопски и цитолошки налаз (папа) од момента започињања сексуалних односа или од осамнаесте године живота.
Најважнији фактор у настанку грлића материце је инфекција хуманим папилома вирусима (HPV). HPV инфекција је вјероватно неопходан али не и једини довољан фактор у настанку рака грлића материце. Тестирањем на HPV се доказује постојање HPV-а у брису грлића материце, а генотипизација HPV-а је одређивање типа HPV-а, тј. да ли је вирус из групе нискоризичних или високоризичних. Сексуално понашање, рани почетак сеxуалног живота, велики број партнера и односи без употребе кондома повећавају ризик од настанка HPV инфекције. Рак грлића материце развија се полако. Претходе му многи предстадијуми и преканцерозна стања која се могу излијечити у 100 % случајева и због тога рана дијагностика има пресудну улогу. Код касних стадијума излијечење се може очекивати само код 30% болесница.
Можете учинити много да помогнете себи – идите редовно на гинеколошке прегледе (папа тестирање). Папа тест неће спријечити да оболите од рака грлића материце али ће помоћи у раном препознавању знакова ове опаке болести што ће омогућити брз почетак лијечења и најчешће успјешан исход. Многи животи су спашени захваљујући томе што је болест окривена у раној фази као резултат узимања папа бриса.
Шта је папа тест?
Папа тест је процедура у којој се ћелије грлића материце добијене узимањем бриса размазују на стакло како би се анализирале под микроскопом. Ради се како би се откриле преканцерозне промјене у ћелијама у раној фази док још нису прерасле у рак и док се још могу лако отклонити.
Прим. др Драженка Јандрић, спец. гинекологије и акушерства
