Хронична опструктивна болест плућа
Шта је ХОБП?
Хронична опструктивна болест плућа је објединила двије од раније познатих болести – хронични бронхитис и емфизем. То је прогресивна болест од које болује скоро 10% одраслог становништва. Сматра се да је сада на четвртом мјесту свих узрока смрти од незаразних болести (послије кардиоваскуларних, цереброваскуларних и малигних болести). Број обољелих је у сталном порасту па се претпоставља да ће 2020. године бити на трећем мјесту.
Треба нагласити да ХОБП није само болест плућа. Пацијенти обољели од ове болести су подложнији обољевању и од неких других хроничних болести. Два пута је већи ризик од појаве шећерне болести. Депресија се јавља код 40% обољелих. Сваки трећи обољели од ХОБП-а има слабост скелетне мускулатуре. Трећина обољелих жена има тешке облике остеопорозе.
ХОБП је значајно оптерећење за здравствени и економски систем државе.
Какве се промјене дешавају у дисајним путевима?
За настанак поремећаја у ХОБП-у кључну улогу имају хронична упала и упалне ћелије које се налазе на унутрашњој површини дисајних путева (бронхијалног стабла). Пушење и други штетни фактори покрећу упални процес који доводи до појачаног реаговања дисајних путева, грчења глатких мишића бронхија и њиховог сужавања. Упалне промјене имају за посљедицу оток зида дисајних путева, веће стварање слузи и слабљење функције трепљи које имају улогу избацивања слузи. Са напредовањем ХОБП-а секрет се све теже избацује и настаје хронични продуктивни кашаљ, чује се звиждање у грудима и болесник осјећа недостатак ваздуха (диспноју), што је главни симптом ХОБП-а. Даље нагомилавање слузи представља одличну подлогу за развој бактерија и честу појаву бактеријских инфекција дисајних путева.
Ток болести се карактерише периодима стабилног стања који се смјењују повремено са акутним погоршањима (егзацербацијама) када у кратком временском периоду долази до погоршања симптома и обично је потребна промјена дотадашње терапије.
Фактори ризика за настајање ХОБП-а
Најчешћи узрок настанка ХОБП-а је дувански дим – укључујући цигарете, лулу и друге облике пушења дувана. Према многобројним истраживањима 80-90% обољелих су пушачи или бивши пушачи. Ипак у знатно мањем проценту обољевају и непушачи јер постоје и други фактори ризика а то су:
- Прашина и испаравања разних хемикалија на радном мјесту – када је изложеност доста интензивна и дуготрајна,
- Загађење ваздуха у затвореном простору,
- Загађење ваздуха на отвореном простору,
- Пасивно пушење,
- Наслиједни фактори (урођени дефицит АЛФА-1 АНТИТРИПСИНА).
ХОБП је обољење средње и старије животне доби. Она настаје након дугогодишњег излагања штетним факторима, првенствено дуванском диму.
Који су симптоми ХОБП-а?
Почетни рани стадијум болести често се не препозна. Први симптоми болести су дуготрајни кашаљ са искашљавањем, недостатак ваздуха у току физичке активности и звиждање у грудима. Многи болесници, нарочито пушачи, сматрају појаву ових симптома као нормалну појаву старења и дугогодишњег пушачког стажа. Нарочито треба обратити пажњу на дужину кашља – хронични кашаљ треба да буде присутан три мјесеца годишње у току две године.
У почетку се недостатак ваздуха јавља само при већем напору. Како болест напредује подношење напора је све теже. Болесник остаје без даха и у току свакодневних активности као што су пењање уз степенице, ход по равном или чак, у крајњим фазама болести, и при јутарњем умивању и облачењу.
Како се поставља дијагноза ХОБП-а?
– Детаљан клинички преглед и добро узета анамнеза код породичног љекара (нарочито о факторима ризика и радном мјесту)
Ако се посумња на ХОБП раде се даље дијагностичке претраге. СПИРОМЕТРИЈА која представља „златни стандард“ за дијагнозу ове болести. Метод није агресиван за пацијента, ради се брзо, даје доста података о дисајној функцији. На основу добијених података и још неколико параметара можемо да одредимо у којем је стадијуму болести пацијент. АНАЛИЗЕ КРВИ И МИКРОБИОЛОШКА АНАЛИЗА ИСПЉУВКА (СПУТУМА). РТГ СНИМАК ГРУДНОГ КОША. ПУЛСНА ОКСИМЕТРИЈА – неинвазивна, брзи метод којим се одређује да ли су ткива довољно снабдјевена кисеоником, односно колика је засићеност хемоглобина кисеоником.
Лијечење ХОБП-а
ХОБП је болест која се може спријечити (превенирати). Главни акценат је на отклањању фактора ризика, првенствено престанак пушења. ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА је најбољи начин да се спријечи или заустави даље напредовање болести. То је прва и најважнија мјера у лијечењу.
Друге могућности лијечења – ПРИМЕНА ЛИЈЕКОВА, ТЕРАПИЈА КИСЕОНИКОМ, ПЛУЋНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА, ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ГРИПА, ХИРУРШКО ЛИЈЕЧЕЊЕ.
Постоји неколико група лијекова које се користе у лијечењу, било појединачно или у посљедње вријеме све више у комбинацијама више лијекова:
– бронходилататори (шире бронхије),
– кортикостероиди (сузбијају упални процес),
– антибиотици (у фази погоршања, антибактеријско дјеловање),
– средства за искашљавање (секретолитици).
За успјешност лијечења је неопходно да се између пацијента и љекара успостави међусобно повјерење и да љекар добро едукује свог пацијента јер ће тада пацијент постати партнер у дугогодишњем лијечењу. Пацијента треба упознати са основним дејствима лијекова које користи јер врло ријетко користи само један лијек. Обучити га да препозна кад треба који лијек да узме, да препозна погоршање болести. Нарочито је важно, чак најбитније, да се пацијент упозна са правилним коришћењем ИНХАЛАЦИОНЕ терапије. Да зна предности ове терапије јер у највећем броју случајева пацијенти имају отпор и предрасуде у вези инхалационе терапије.
Инхалациони пут терапије (популарне пумпице) се базира на брзом и непосредном контакту лијека са великом површином бронхијалног стабла. ТО ЗНАЧИ ДА ЛИЈЕК ТАЧНО ДОЛАЗИ ТАМО ГДЈЕ ТРЕБА, БРЗО ДЈЕЛУЈЕ И ИМА МИНИМАЛНЕ НЕЖЕЉЕНЕ ЕФЕКТЕ.
Зато је неопходно да пацијент буде обучен да правилно користи ову терапију.
др Гордана Илић-Божић, спец. пнеумофтизиологије
