Депресија

Шта је депресија?

Депресија је стара колико и цивилизација. Убраја се у најраније описане болести у медицини. Ријеч депресија потиче од латинске ријечи “deprimere”, што значи притиснути, утиснути или удубити.

Депресија је психички поремаћај којег карактеризира осјећај туге, безнађа или беспомоћности, губитак интересовања, пад енергије, осјећај безвриједности, недостатак концентрације. Према процјенама Свјетске здравствене организације депресија ће до 2020. године постати други свјетски здравствени проблем, а гледајући само женску популацију, здравствени проблем број један јер отприлике два пута чешће се јавља код жена него код мушкараца.

Симптоми депресије

• лоше расположење и мањак самопоуздања
• осјећај кривице
• константна брига и очекивање најгорег
• не можете спавати или спавате превише
• задаци који су некад били лагани сада су вам тешки (летаргија)
• осјећате се безнадежно и беспомоћно
• концентрација вам је опала и имате проблема са доношењем одлука
• изгубили сте интерес за готово све активности
• не можете контролисати своје негативне мисли колико год се трудили
• изгубили сте апетит или не можете престати јести
• потешкоће у доношењу одлука, неодлучност
• успорени сте и раздражљиви
• у тежим случајевима потпуна равнодушност према свему
• имате мисли да живот није вриједан живљења (ако је ово случај, потражите помоћ хитно)
•  умор, мањак енергије и смањена сексуална жеља
• необјашњиви болови у леђима, главобоље или осјећај да вас цијело тијело боли
• затвор столице
• промјене у менструалном циклусу
• неспретност (испадају вам објекти из руку)
• успореност у кретњи и говору
• лоши односи на послу или у школи
• смањено учешће у друштвеним активностима и избјегавање пријатеља и познаника
• занемаривање својих интереса и хобија
• проблеми и неслагање у породичном животу

Узроци депресије

Депресија се може јавити као посљедица дјеловања више чинилаца као што су:

• Генетика или постојање депресије у оквиру породице.
• Биохемијски фактори – Један од основних фактора одговорних за генезу депресивних поремећаја је снижење концентрације моноамина у мозгу (прије свега норадреналина и серотонина). У нормалном функционисању мозга неуротрансмитери (који регулишу расположење) успостављају контакт можданих ћелија тако што сигнал са једне нервне ћелије прелази на другу нервну ћелију. За људе који су обољели од депресије неуротрансмитери који регулишу расположење су дисфункционални, што за резултат има смањење расположења.
• Стресни догађаји или ланац догађаја као што су распад породице, злостављање, малтретирање у школи, силовања, смрт, блиске особе, сукоб у породици.
• Одређени тип личности – одређени типови личности посједују већи ризик да оболе од депресије од других. Ово укључује особе које имају тенденцију да буду забринути, имају ниско самопоштовање, перфекционисти су или су стидљиви.
• Постпартални период (постпарталне депресије).

Заблуде депресије

• Депресија ће брзо проћи сама од себе па лијечење и није потребно.
• Депресија је нешто што напада само слабе и беспомоћне.
• Промјеном околине проћи ће и депресија (напротив: депресија је као ковчег, путује заједно са његовим власником).
• Депресиван човјек најбоље зна како му је (дјелимично тачно) па се сам може и излијечити (погрешно).

Лијечење депресије

Депресија спада у психичка обољења која се могу лијечити. До 90% пацијената реагују позитивно на разне облике лијечења. Што се раније почне са лијечењем депресија брже пролази.

Основ у лијечењу ових поремећаја представљају лијекови – антидепресиви, иако не треба заборавити да најбољи резултат даје комбинација фармакотерапијских и психотерапијских мјера.

Дјеловање антидепресива наступа са латенцијом (“закашњењем”) од два, три, четири, а понекад и шест седмица. Стога болесника треба упозорити да изостанак брзог терапијског одговора не значи да је лијек недјелотворан већ само да га још није узимао довољно дуго да би осјетио његово повољно дјеловање.

Савјети који ће вам помоћи да се осјећате боље

Будите физички активни  и излажите се  природном свјетлу у довољној мјери.

Проводите вријеме у друштву и успоставите позитивне везе са људима, не повлачите се у самоћу.

Спавајте довољно и научите се релаксирати.

Престаните размишљати о негативним стварима кад сте сами и посветите се активностима и стварима које волите.

мр сц. мед. др Ивана Симић Медојевић, спец. психијатрије